Jedan pokušaj skretanja ulevo
10. februar 2019.
Ona želi da podigne malo prašine i trgne usnule Socijaldemokrate. Od nedelje šefica SPD Andrea Nales raspravlja sa vrhom partije o konceptu „Socijalna država 2025“, novoj levičarskoj platformi nekada divovske stranke koja, prema svežim anketama, može da računa na svega 15 do 17 odsto podrške.
Teško je već u naslovu koncepta prevideti nameru da se udari kontra nekadašnjem velikom poduhvatu vlade Gerharda Šredera „Agenda 2010“. Taj bivši nemački kancelar je, kako mnogi sada veruju, uveo SPD u laganu propast tim programom liberalizacije tržišta rada i rezanja socijalne države. Sada Andrea Nales želi da vrati stranku ulevo.
Na 17 stranica njenog koncepta su u centru pažnje zapostavljeni slojevi građana – oni koji sa svojim primanjima jedva spajaju kraj s krajem. Ljudi koji malo zarađuju ili nemaju dovoljno radnih sati, penzioneri, nezaposleni…
Početak sukoba sa Demohrišćanima?
Ideja SPD, mlađeg partnera u aktuelnom kabinetu Anegele Merkel, koštala bi nekoliko milijardi evra godišnje. Traži se podizanje minimalne satnice na 12 evra po satu, poreske olakšice za preduzeća koja se drže kolektivnih ugovora, duži period u kojem neko po gubitku posla dobija pomoć za nezaposlene te ukidanje obaveze da ljudi koji su duže bez posla prvo potroše svu ušteđevinu i pređu u manji stan kako bi dobili socijalnu pomoć.
Nakon kratkog uzleta u anketama – kada je u izbornoj 2017. godini objavljeno da će kancelarski kandidat SPD biti dugogodišnji predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc – stranka je spala na istorijski minimum. Danak su, kako veruju mnogi u SPD, uzele ne samo Šrederova „Agenda“ već i tri učešća u vladama Angele Merkel gde su Socijaldemokrate, kao manji partner, bile osuđene na prilagođavanje većim Demohrišćanima.
U toj atmosferi jedva da je primećeno da je većina zakona koje je donela ova vlada težila pravednijoj preraspodeli i zapravo imala socijaldemokratski pečat. Političari SPD su čak tim zakonima nedenuli jasne nadimke, kako bi građani shvatili o čemu se radi: „Zakon za jaku porodicu“, „Zakon za dobar vrtić“, „Kočnica za stanarine“… Trenutno SPD insistira na „poštenoj penziji“ za sve koji su radili najmanje 35 godina, a danas ne mogu da prežive samo od penzije.
„Socijalna država 2025“ je svakako i pokušaj vrha SPD i šefice Andree Nales da se jasnije ograniče od Demohrišćana. To će nužno voditi u konflikte u vladajućoj koaliciji. Posebno jer konzervativne CDU i bavarska CSU imaju svoje ideje koje takođe koštaju para – recimo ukidanje solidarne doplate koju građani sa zapada Nemačke plaćaju za istok zemlje još od ujedinjenja. To bi značilo manje para u budžetu.
Nedavno je ministar finansija Olaf Šolc (SPD) rekao da su „masne godine“ prošlost, misleći time na odlično popunjeni budžet i dobru konjukturu koji su omogućavali da Nemačka godinama beleži budžetski suficit. U prevodu – neće biti para za svačije ideje.
Šreder: Amaterka
Andrea Nales, prva žena na čelu SPD, dobro zna da od uspeha novog levičarenja zavisi i njena sudbina u partiji. U stranci se šuška da je nezadovoljstvo njenim vođstvom veliko. Ona je okrivljena što SPD u anketama nikako da izađe iz vilajeta od ispod 20 odsto podrške.
Frontalni napad na Nales je početkom meseca izveo niko drugi do bivši kancelar Šreder, rekavši da ona čini „amaterske greške“. Šreder je u jednom intervjuu dodao da Nales nikako ne može biti kancelarka jer nema ekonomsku stručnost. „Mislim da ni ona za sebe ne bi tvrdila to (da je stručna za ekonomiju, prim. red.)“, rekao je Šreder.
Osveta zato što Nales želi da pokopa njegovo životno delo „Agendu 2010“? Kako god, baš pred vikend kada Nales počinje socijalnu ofanzivu javio se i bivši šef SPD i nekadašnji ministar privrede Zigmar Gabrijel da brani Šrederovu Agendu.
SPD, rekao je Gabrijel, ne sme da se svede samo na socijalne teme već mora da vodi računa o privrednom blagostanju. „Ljude neće podstaći da glasaju za nas samo to što guramo milijarde u socijalne programe“, dodao je on.