Izbori – može mu se

„Aleksandar Vučić voli izbore“, piše bečki Standard: „otkako se nekadašnji ultranacionalista transformisao u prozapadnog političara, nije bivao poražen. Njegova SNS je 2012. došla na vlast, ali je funkciju premijera morala da prepusti partneru u koalicionoj vladi. Zato je Vučić 2014. izazvao prevremene parlamentarne izbore i sa SNS osvojio čak apsolutnu većinu. Sada je ima i želi da je osigura i u naredne četiri godine.“

„Pitanje je: zašto on to sada radi? Prema njegovim sopstvenim rečima, mračni centri moći, mutni tajkuni i kriminalci koji su uništili Srbiju, sada žele da uklone i njega, reformatora. I zato on traži potvrdu svoje reformske politike. Kako god bilo: nešto temeljno nije u redu sa načinom na koji Vučić vlada. Ne trpi kritike, nemilosrdno postupa sa opozicijom, mediji su degradirani na instrumente za obračun sa političkim protivnicima i za širenje političke propagande. Nema dijaloga sa onima koji drukčije misle. Demokratija izgleda drukčije.“

„Ne radi se tu o reformskom kursu Srbije, koji niko ne dovodi u pitanje. Stvar je jednostavna: političar na vlasti želi da tu vlast produži, jer ankete pokazuju da to može sebi da dozvoli.“

Prevremeni izbori – nepotrebni i skupi

Dnevnik Cajt onlajn piše da „Srbija, kandidat za EU, i pored ubedljive većine koju vladajuće stranke imaju u parlamentu, želi nove prevremene izbore [...] Vučić je rekao da od građana želi da dobije nov mandat za dalje sprovođenje započetih reformi. Njegova koalicija je na poslednjim izborima pre nepune dve godine osvojila 208 od 250 sedišta. Mnogi srpski stručnjaci kažu da su prevremeni izbori nepotrebni i skupi. Da se neophodne bolne reforme na taj način samo odlažu.“

„Vučić je podvukao uspehe svoje vlade. Zbog nesposobnosti svojih prethodnika je, veli, Srbija, kada je on stupao na dužnost, stajala pred kolapsom i bankrotom. Srbija je, kako je dodao, imala najveću nezaposlenost a njome su vladali mračni oligarsi. Danas je, po njegovim rečima, Srbija poštovana na međunarodnoj pozornici i dobija pohvale za svoje reforme, na primer, od Međunarodnog monetarnog fonda“.