Izbeglice sa Balkana - šansa za privredu Nemačke

„Nije prihvatljivo da sa državama poput BiH pregovaramo o članstvu u EU, a da ljudi iz te zemlje traže azil u Nemačkoj. To je pogrešan put koji samo opterećuje proceduru dodele azila u ovoj zemlji.“ Tako je nemačka ministarka za rad i socijalna pitanja Andrea Nales obrazložila svoj predlog za Špigel. Taj predlog glasi da bi Nemačka u narednih pet godina trebalo da izda dozvole za dolazak 20.000 radnika iz BiH, Srbije, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije.

S obzirom na to da u Nemačkoj trenutno postoji 600.000 otvorenih konkursa za radna mesta to bi bio dobitak za obe strane, veruje dr Vido Gajs, ekspert za migracije pri Institutu nemačke privrede u Kelnu. On smatra da bi to bila prvenstveno šansa za ljude sa srednjim stepenom obrazovanja da pronađu posao u Nemačkoj, jer to teško mogu u svojim domovinama. On ne smatra da bi to izazvalo do takozvani „brain drain“ (odlazak obrazovane elite), te da bi i zemlje regiona profitirale od toga jer „deo tih osoba ne bi trajno ostao u Nemačkoj, nego bi se vratio svojim kućama“.

I privredni eksperti na Balkanu veruju da bi takav potez Berlina bio dobar. Ekonomistkinja Marija Zarezankova-Potevska naglašava da bi to donelo kratkoročno rasterećenje na tržištu rada u državama zapadnog Balkana, gde vlada velika nezaposlenost. Međutim, ona upozorava i na negativne posledice inicijative ministarke Nales, jer bi moglo da dođe do promene demografske strukture tih malih zemalja. Ako se dozvoli da zemlju napuste ljudi koji su tamo obučeni, odnosno školovani, trebalo bi biti svestan da se oni neće vratiti. Zato je važno da se za te ljude dugoročno pronađu „rešenja u njihovim zemljama“.

Realna alternativa zahtevima za azil

Marija Zarezankova-Potevska veruje da bi ovo bila dobra alternativa za potražioce azila sa Balkana koji se već nalaze u Nemačkoj. I njen nemački kolega Vido Gajs veruje da je inicijativa ministarke Nales u stvari reakcija na veliki broj potražilaca azila iz regiona Balkana, koji skoro da nemaju šansu da ga dobiju.

Ministarka Nales želi da otvori mogućnost za dolazak i ljudima koji nemaju nikakvu kvalifikaciju. Njen predlog glasi da se omogući dolazak i onima koji u Nemačkoj žele da završe stručnu obuku. „To bila opcija da se prekine krug stalnog dolaska tražilaca azila i njihovog ponovnog vraćanja u domovine“, kaže ona za Špigel.

Balkan je deo Evrope

Postoji još jedan razlog za ove predloge, veruje Gajs. Države zapadnog Balkana su deo Evrope i na ovaj način bi „još više bile uvezane u evropsku zajednicu i zajednički evropski privredni prostor“. On smatra da bi, bez obzira na sadašnji talas izbeglica i potražilaca azila, morale biti poboljšane mogućnosti za dolazak i pristup nemačkom tržištu rada za građane pomenutog regiona. „Dodela 20.000 dozvola za boravak i rad koje nisu vezane za određenu kvalifikaciju, bio bi prvi važan korak ka evropskom integracionom procesu za te države“, kaže Gajs.

Pozitivne reakcije u regionu

Predsednik Privredne komore Kosova Safet Gerdžaliju ocenjuje da bi to, ako se ostvari, imalo pozitivan efekt na Kosovare. „To bi značilo da pripadamo Evropi, ali bi takođe imalo i ekonomsku dimenziju. Ako već nema direktnih investicija na Balkanu, na ovaj način bi neki procesi mogli da se olakšaju ili ubrzaju. Ekonomska situacija na Kosovu nije dobra i sve je manje stranih investicija. Mogućnost zapošljavanja u Nemačkoj za mnoge mlade ljude sa Kosova bio bi tračak nade“, kaže Gerdžaliju.

Predlog Andree Nales je bila logična odluka, kaže Erol Mujanović, ekspert za tržište rada iz Bosne i Hercegovine. Gastarbajteri sa Balkana su se u inostranstvu dokazali kao vredni i u Nemačkoj su veoma dobro integrisani. Radnici iz zemalja zapadnog Balkana bi za nemačku privredu bili „čist dobitak“, ocenjuje Mujanović.

I on je svestan da bi odlazak mladih radnika značio gubitak za njihove domovine, ali da je „svakako bolje da rade u Nemačkoj, nego da budu nezaposleni u Bosni i Hercegovini“. Mujanović pominje i devize koje bi ti novi gastarbajteri slali svojima u matičnim zemljama i time davali podstreka tamošnjoj privredi.

Ministarka Nales je svesna da bi realizacija njenog predloga mogla da izazove i strah među građanima Nemačke. Naime, taj predlog predviđa delimično ukidanje „prava prvenstva“ koje trenutno važi – da potražioci azila mogu da dobiju neko radno mesto samo ako se za njega nije prijavio nijedan nemački ili državljanin neke zemlje članice EU.

Nales ne želi da u potpunosti ukine ovo „pravo prvenstva“ jer u Nemačkoj još uvek postoji 240.000 mladih koji nisu dobili mesto za obuku u privredi, te milion ljudi koji su već duže vreme bez posla. „Njih ne smemo zaboraviti“, kaže Nales.