Iz budžeta malog grada „neprimetno" nestali milioni
2. avgust 2019.
Nezapamćeni slučaj krađe najmanje 17,2 miliona kuna iz gradskog budžeta i nerazjašnjena smrt mladog šefa Upravnog odeljenja za privredu i finansije Grada Virovitice Siniše Palma, već dva meseca potresa ovaj hrvatski gradić, ali i celu hrvatsku javnost.
Obdukcija tela nije urađena pa je zbog sumnje u službenu verziju da je Palm počinio samoubistvo podneto nekoliko krivičnih prijava. Opozicija u virovitičkom Gradskom veću trži ostavku gradonačelnika Ivice Kirina, od premijera Andreja Plenkovića da raspusti to telo i raspiše nove izbore, a građani zahtevaju da se što pre istraži slučaj.
Predsednik hrvatske vlade Plenković je samo kratko izjavio da ne želi ništa da komentiriše dok se ne završi istraga.
Zakazao sigurnosni sistem
Gradonačelnik ne želi da podnese ostavku jer smatra da nije kriv. Za nestanak novca optužio je pokojnog Sinišu Palma tvrdeći da ga je potrošio na kocki.
„Niko od nas, uključujući i mene, nije mogao znati da sistem koji smo uspostavili nije pod nadzorom koji smo očekivali, koji nas je trebao zaštititi. Ako je onaj ko je ovlašćen da bude glavni čuvar budžeta, zapravo njegov problem, onda svi protokoli padaju u vodu.
Novac je otuđivan u takozvanom presretanju pre nego što je unesen u poslovne knjige grada, odnosno, skidan je s računa u poslovnoj banci i prebacivan na račun sportskog udruženja falsifikovanjem dokumenata.
Do danas sam mislio da je to nemoguće, u doba modernih tehnologija, elektronskog nadzora poslovanja, sigurnosnih softvera, kontrola i revizija. Zakazali su i sigurnosni sistemi poslovne banke, poreske uprave, državnih tela i policije", uporno ponavlja Kirin.
„Ako je to tako, onda ni jedan opštinski ili gradski budžet u Hrvatskoj nije siguran, pa ni onaj državni. Ko zna koliko još takvih „virovitica" svuda po Hrvatskoj i koliko se novca izvlači, a da većnici i građani ne znaju, jer za sve to vreme gradovi, kao što je to slučaj ovde, funkcionišu normalno, bez finansijskih dubioza", kaže za DW gradski većnik Darko Lešković.
„To se može neko vreme"
Svi gradonačelnici s kojima smo razgovarali o ovoj temi kažu da je nemoguće iz budžeta izvući ni kune, a da se to pre ili kasnije ne primeti, te da su budžeti apsolutno sigurni.
Međutim, gradonačelnici iz redova HDZ-a, stranke kojoj pripada Ivica Kirin, su zamolili da im ne spominjemo imena.
„To se može događati neko vreme, ali se kasnije na izvršenju budžeta vidi svaka stavka. Gradonačelnik može tačno znati gde mu je otišla svaka lipa, danas se to prati telefonima, ne moramo čekati izvode iz banke. Za svaku isplatu donosi se odluka o odobravanju prenosa novca na nekog korisnika budžeta. Svi računi dođu kod šefa finasija, on ih pregleda i predaje gradonačelniku na plaćanje. Kod nas ima tri potpisnika, od toga najmanje dva mogu biti na virmanu. Nikako ne može raditi sam", objašnjava za DW gradonačelnica Orahovice Ana Marija Petin.
Slično razmišlja i gradonačelnik Slatine Denis Ostrošić. „Svakog dana pogledam stanje ukupnog salda koje dobijem od šefice računovodstva. Sistem kontrole je besprekoran, kod nas ima četiri potpisnika, ja potpisujem zadnji", kaže Ostrošić.
U Zagrebačkoj banci, članici Grupe UniCredit, koju Kirin otvoreno optužuje da trebalo da ga obavestiti o čudnim transakcijama, novinarima odgovaraju da ne mogu komentarisati odnose sa svojim komitentima.
Zakazala služba kontrole
Danko Sučević, finansijsko-knjigovodstveni ekspert i vlasnik ugledne računovodstvene firme Infokorp tvrdi kako je u sistemima koji raspolažu milionima kuna - nemoguće ne uočiti proneveru tolikog novca i da poslovna banka nikako ne može biti odgovorna. To je stvar unutarnje revizije, kaže on:
„Veliki sistemi i moraju imati službu kontrolinga. Ona je direktno odgovorna najvišoj instanci. U firmama su to uprave, a u gradovima gradonačelnici. Kad se radi kontrola onda je najvažnije kontrolisati gotovinske transakcije, odnosno transakcije preko žiro-računa. One moraju biti opravdane i ispravne - moraju slediti trag novca. Ako se revizija uradi normalno, neću reći kvalitetno, onda nema šanse da se to ne vidi.
Što se banaka tiče, njih nije briga kome će ko i koliko platiti. Njima je bitno da je nalog uredno sproveden. Banka je obavezna prijavljivati samo gotovinske transakcije Uredu za sprečavanje pranje novca", kaže za DW Danko Sučević.
I profesorka Vesna Vašiček s Katedre za računovodstvo zagrebačkog Ekonomskog fakulteta smatra da je zakazao sistem kontrole. Uz ogradu da ne raspolaže s dovoljno informacija za RTL je izjavila da joj „ceo slučaj izgleda neverovatno".
I teorija i praksa, dakle, tvrde da su budžeti sigurni i da građani mogu biti bezbrižni. Što se tačno događalo u Virovitici trebalo bi vrlo brzo da se sazna, jer slučaj istražuju državne revizije, policija, Uskok i DORH.