Istina o Noći veštica

Grozomorne prilike tumaraju kroz noć pre Svisvetih (1. novembar). Kucaju na vrata.

To je Noć veštica, radosni horor kojim se smrti smeje u lice. Maskirana deca – a ponekad i odrasli s njima – idu po komšiluku u poklade i „prete“ dok ne dobiju slatkiše.

Često se čuje da je taj spektakl, koji su SAD izvezle širom sveta, bio čista komercijalna izmišljotina, kao Koka-Kolin Deda Mraz ili poklanjanje ruža za Dan zaljubljenih.

Gde su koreni?

Ni industrija Noći veštica nije mala – plastične bundeve, maske, hrana odvratnog izgleda.

Ali, Noć veštica korene ima pre mnogo vekova. Tu je još jedna česta zabluda – ona nije potomak keltskih običaja. Oni jesu krajem oktobra imali „Samhain“, neku vrstu festivala zahvalnosti posle žetve i pred zimu.

No moćna crkva je baš taj termin odabrala za Svisvete.

Reč Halloween (Noć veštica) potiče od „All Hallows Eve“ – veče pre Svisvetih. Tada se seća mrtvih, moli za njih. Prema hrišćanskom verovanju, oni čekaju ponovni dolazak Hrista.

Ali, kako Sudnji dan nikako nije dolazio, hrišćani su se pitali šta se dešava sa dušama mrtvih do tada, kaže nam antropološkinja kulture Dagmar Henel.

„Može li se to međuvreme do Sudnjeg dana nekako smisleno iskoristiti?“, interpretira ona.

Tako je nastao koncept čistilišta – međustanice između smrti i večnosti u kojoj počinje čišćenje od greha. Veruje se, takođe, da postoji veza našeg sveta i čistilišta.

„To verovanje ukotvljeno je u svim religijama – možemo da delujemo na onostrano i obratno. Zato molimo krunicu, činimo dobro, udeljujemo sirotinji – i to direktno utiče na patnju duša u čistilištu“, opisuje Henel.

Tako se u Srednjem veku, veče pred Svisvete, išlo od kuće do kuće da se izmole darovi. U pojedinim seoskim predelima, recimo Nemačke, do danas se običaj zadržao u izvornom obliku.

U Americi je postao više dečija zabava i maskenbal. Do vrata se dolazi uz „pretnju“ koja glasi: „Trick or Treat“.

Drugi život običaja

Crkveno prosvećenje u 18. i početkom 19. veka donelo je skepsu prema raznim starim običajima i neke je crkva čak zabranjivala, kaže Henel. Industrijalizacija je donela i začetke socijalne države, tako da siromašni više nisu zavisili samo od milostinje.

„Nestao je kontekst običaja, jer običaji nisu nastajali iz zabave nego iz potrebe“, priča Henel.

Ali, ovaj običaj nije sasvim zamro. Irski iseljenici preneli su ga u Ameriku u 19. veku.

Lars Vinterberg, stručnjak za istorijsku antropologiju i evropsku etnologiju, veruje da se Noć veštica slavila najpre u doseljeničkim četvrtima velikih gradova u kojima su dominirali Irci.

„Integracija je retko kada jednosmerna ulica. Zapravo se uvek mešaju kultura došljaka i starosedelaca“, priča Vinterberg.

Tako se Noć veštica proširila u SAD, najpre kao dečiji festival. Kasnije je postala i za odrasle, došle su prve žurke, kostimi, dekoracija. Tokom Drugog svetskog rata i posle, običaj se vratio u Evropu preko američkih vojnika.

Uticaj pop-kulture

Posebno su doprineli američki filmovi i serije u kojima se promoviše Noć veštica. Ključan je, naravno, bio „Halloween“ Džona Karpentera.

Taj horor je uz Noć veštica povezao svašta, zombije, smrt, demone, vampire, veštice – i dečije radosti. Do tada su i tradicionalni Irci počeli da slave Noć veštica na američki način.

Etnolog Jerg Fuks kaže da je to apsurdno: „Tako se u Irskoj slavi američki praznik irskih korena, ali u američkom obličju.“

I Nemačka je zahvaćena groznicom Noći veštica. Izrezane bundeve su u izlozima, organizuju se žurke. U svakom kraju se nađe poneka kuća koja je okićena i gde se može u poklade.

Nemačka se više drži karnevala

Kada je taj hajp stigao u Nemačku devedesetih godina, karnevalska industrija svojski se trudila da na tome zaradi. A klasični karnevali su u Nemačkoj velika stvar.

Fuks ima teoriju o tome: „Zbog rata u Iraku su 1991. otkazane karnevalske povorke na Ružičasti ponedeljak. Katastrofa za karnevalsku industriju, propao im je milionski posao. Tražio se drugi oslonac“, priča on.

Pa opet, u postojbini karnevala, Porajnju, još Noć veštica ne može da se približi ni popularnosti karnevala, ni praznika Svetog Martina koji se održava ubrzo posle.

Naime, i za Svetog Martina deca idu u poklade i tada im je „plen“ bitno veći nego za Noć veštica, jer mnogo više ljudi daruje decu.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku