Iranski strah od Kurda

Sedmicama na severu Iraka traju sukobi oko Mosula, glavnog uporišta samozvane Islamske države. Iračke snage napreduju zajedno sa kurdskim pešmergama i lokalnim paravojskama, a sve iz vazduha podržava koalicija pod vođstvom SAD. Ipak, kada Mosul bude oslobođen od IS, iskrsnuće novi problemi. To kažu ne samo politički posmatrači, već je i vlada u Teheranu izrazito uznemirena. Razvoj situacije u susednom Iraku, sa kojim je Iran osamdesetih godina vodio razarajući rat, za Teheran naime predstavlja egzistencijalno pitanje.

Podrška i strah

Granica između Iraka i Irana iznosi blizu 1.500 kilometara. Kada je sredinom 2014. godine Islamska država zauzela Mosul, udaljen oko 40 kilometara od te granice, Iran je isporučio oružje Autonomnom regionu Kurdistanu na severu Iraka koji se bori protiv IS. Lider Kurda Masud Barzani kasnije je potvrdio da je Iran bio prva država koja je stala na stranu Kurda.

Tada su u iranskim medijima kružile fotografije Gasema Solejmanija, komandanta brigada Al Kuds, elitne jedinice iranske Revolucionarne garde zadužene za operacije u inostranstvu. Fotografije su pokazivale Solejmanija sa pripadnicima kurdskih jedinica u borbi protiv IS.

Teheran nikada nije zvanično potvrdio isporuku oružja i vojnu podršku za Kurdistan. Ipak, sada general Juja Rahim Safavi, vojni savetnik verskog vođe u Iranu, podseća sjevernoiračke Kurde na to da „Barzani i njegovi ljudi ne smeju zaboraviti koliko treba da budu zahvalni Iranu". Teheran želi da zadrži uticaj na iračke Kurde, ali da istovremeno ne ohrabruje njihova nastojanja za državom jer bi to moglo da podstakne i iranske Kurde da im se pridruže.

Uklapa se i što je Safavi u isto vreme upozorio Kurde da se ne udaljavaju previše od centralne vlade u Bagdadu i da spreče podelu Iraka. No general je u svojoj poruci bio još oštriji: prebacio je Barzaniju da sarađuje sa neprijateljima Irana. Navodno je Barzani dozvolio konzulatu Saudijske Arabije u glavnom kurdskom gradu Erbilu da naoruža nezadovoljnu kurdsku manjinu u Iranu. Sunitska Saudijska Arabija slovi za najvećeg iranskog rivala kad su u pitanju pretenzije na prevlast u regionu.

Nemiri među manjinama

Područja koji se prostiru duž iračke granice u Iranu zvanično slove kao zapostavljena područja. Tamo su oronula infrastruktura, premalo bolnica i škola. Tamo žive sunitske manjine u većinski šiitskom Iranu: na jugu manjine arapskog porekla, a na severu Kurdi. Kurdska manjina u Iranu broji skoro osam miliona ljudi. Oni se već decenijama žale da su diskriminisani od strane Teherana i zahtevaju više jezičke i kulturne autonomije.

S obzirom na to, izveštaj novinske agencije Rojters početkom novembra je podigao pravu prašinu. Agencija je javila da u ofanzivi na Mosul učestvuje oko 200 žena iz manjine iranskih Kurda. Ova jedinica sačinjena od žena je  povezana sa naoružanom Kurdskom oslobodilačkom strankom PAK u Iranu i navodno obučena od strane Koalicije protiv IS-a koju predvode SAD. Dugoročni cilj ove grupe je navodno osnivanje kurdske države koja bi trebalo da obuhvata područja u Turskoj, Siriji i Iraku – projekat koji sve pogođene države žestoko odbacuju.

U iranskom Kurdistanu ovo niko ne želi da potvrdi ni u poverenju. „Ono što je važno u iranskom Kurdistanu su stranke sa širokom podrškom u stanovništvu", kaže Šahu Hoseini, predstavnik Demokratske stranke Kurdistana u Iranu koji živi u Francuskoj. „Velike stranke nemaju interesa za oružanu pobunu protiv Teherana. One samo zahtevaju više kulturnih prava", kaže on.

Irak već podeljen

Teheran je ipak alarmiran. „Iran strahuje od gubitka svog uticaja na severu Iraka", kaže Hoseini. Ovaj uticaj Irana u susednoj zemlji izaziva nezadovoljstvo kod drugih jakih aktera u regionu, objašnjava Merdad Konsari. Ovaj bivši iranski diplomata danas je saradnik londonskog Centra za arapske i iranske studije. „Pre svih Saudijska Arabija želi da smanji uticaj Irana", kaže on.

No Konsari kaže i sledeće: upozorenje Teherana na opasnost od podele Iraka nije u skladu s realnošću, jer je zemlja već odavno podeljena na tri dijela: „Irak čine naftna područja na jugu koje kontroliše šiitska centralna vlada, Autonomni region Kurdistan na severu i zapad zemlje koji naseljavaju sunitske manjine."