Iranci glasali za više slobode

Predsednik Irana Hasan Rohani pobedio je na izborima koji su održani u petak, potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova u Teheranu. Nakon prebrojavanja gotovo svih glasačkih listića, 68-godišnji umereni političar osvojio je 22,8 miliona glasova (58 odsto) naspram 15,5 miliona za najvećeg rivala Ebrahima Raisija. Pobedu je čestitala i državna televizija, što se može tumačiti kao signal da konzervativni Čuvari revolucije i vrhovni verski i politički vođa ajatolah Ali Hamenei neće osporavati ishod glasanja.

Ekonomski neuspesi

Pobeda Rohanija predstavlja jasnu podršku Iranaca za nastavak umerene politike otvaranja zemlje, tumači nemačka agencija dpa. „Nema više nazad“, rekao je Rohani nekoliko puta pre izbora. Misli se pre svega na sporazum o nuklearnom programu iz 2015. te kontrole od strane agencije UN za atomsku energiju. Za uzvrat, sankcije protiv Irana se postepeno ukidaju. Američki predsednik Donald Tramp je oštro kritikovao taj dogovor koji je u ime SAD isposlovao njegov prethodnik Barak Obama. Rohani je, prema izjavama, spreman da pregovara i sa Trampom.

Drugoplasirani Ebrahim Raisi bio je favorit konzervativnog klera. Čovek koji je kao sudija još osamdesetih učestvovao u pogubljenju hiljada političkih zatvorenika jeste igrao na kartu povratka „islamskim vrednostima“ i izolacije od Zapada, ali je i vešto koristio nedostatke Rohanijeve ekonomske politike u poslednje četiri godine. Raisi je obećavao kraj ekonomske krize i više radnih mesta.

Skrećući pažnju od ekonomskih neuspeha, Rohani je u predvečerje izbora optužio Raisija da planira da zidom razdvoji muškarce i žene, kao i da je nepodesan da razgovara sa bilo kim u inostranstvu. „Radije siromašni i slobodni sa Rohanijem nego bogati i islamistički sa Raisijem“, glasi ponešto nategnuti komentar jedne blogerke nakon izbora. Izostanak ekonomskog boljitka povezuje se i sa niskom cenom nafte u trenutku kada se Iran vraćao na svetsko tržište.

I dalje u rukama konzervativaca

Ovo je, posle predsedničkih izbora 2013. i prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, treći težak poraz tvrdolinijaša u nizu. „Nakon trostrukog fijaska oni bi morali da se konačno suoče sa činjenicama. Treba da batale politiku ili da se podvrgnu temeljnoj reformi“, kaže umerena političarka Mahšid Sotudeh.

Doduše, treba dodati da „otvaranje“ zemlje u iranskom slučaju nije ni brzo ni radikalno. Tako dpa ocenjuje da se ni u drugom mandatu Rohanija ništa neće promeniti kada se rati o antiizraelskoj politici ili podršci režimu Bašara al Asada u Siriji. Obe teme, piše agencija, spadaju u neporecivu spoljnopolitičku doktrinu Islamske republike.

Rohani je takođe nemoćan na domaćem terenu – tokom njegovog prvog mandata povećan je broj političkih zatvorenika iako se on tome protivi. Pravosuđe je čvrsto u rukama konzervativnih klerikalnih krugova. Rohanijevo obećanje – više sloboda – odvešće ga u još jednu rundu natezanja i nadmudrivanja sa onima koji, uprkos izbornoj volji građana, i dalje vladaju Iranom.

N. Rujević (dpa, rtr, dw)