Iran i atomski program: pregovarati ili ne?

Nade u skori uspeh nuklearnih pregovora sa Iranom su propale. Ni SAD ni vlada u Teheranu trenutno nisu spremni da nastave da pregovaraju o iranskom nuklearnom programu. To znači da su poslednji razgovori o oživljavanju međunarodnog nuklearnog sporazuma iz 2015. stavljeni na čekanje.

Sjedinjene Države za sada ne žele da pokušavaju da ožive nuklearni sporazum sa Iranom, izjavio je nedavno specijalni američki izaslanik za Iran Robert Mejli. Iako ostavlja otvorena vrata za pregovore, američka administracija sada će se usredsrediti na politiku sankcija i pritiska, rekao je Mejli. Kao razlog za tu promenu kursa on je naveo akcije iranskih snaga bezbednosti antivladinih demonstranata u Iranu, kao i izvoz borbenih dronova u Rusiju. Osim toga, pregovori nisu napredovali: tokom razgovora u Beču mesecima se bezuspešno tražio kompromis u sporu oko sporazuma.

Isto tako, Iran je doveo u pitanje ranije dogovorene razgovore s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) o prethodno klasifikovanim nuklearnim aktivnostima i lokacijama. „Putovanje delegacije IAEA trenutno nije na dnevnom redu“, rekao je iranski potpredsednik i glavni oficir za nuklearnu energiju Mohamad Eslami u Teheranu, a prenela iranska novinska agencija IS-NA.

Nema više osnovnog poverenja u Zapad

Pregovori već neko vreme ne idu dobro, kaže za DW Markus Šnajder, šef regionalnog projekta za mir i sigurnost na Bliskom istoku nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Ljudi bliski nemačkom pregovaračkom izaslanstvu rekli su mu da, s njihove tačke gledišta, nedostaje osnovno poverenje. „Zapadni pregovarači imaju utisak da Iran zapravo više ne želi sporazum“, rekao je Šnajder. Kad god se bilo blizu napretka, iz Irana su stizali novi zahtevi. „U tom pogledu pregovori su već bili veoma teški“, kaže Šnajder.

U međuvremenu su, smatra on, pozicije obeju strana postale još tvrđe. „Sada kada su republikanci osvojili većinu u Predstavničkom domu nakon američkih međuizbora, za Bajdenovu administraciju biće još teže da pravi ustupke Iranu.“ S druge strane, situacija u Iranu veoma je različita od one 2015. kada je tadašnja reformska vlada bila spremna na kompromis sa Zapadom. Aktualna vlast u Teheranu izrazito je neprijateljski raspoložena prema Zapadu. „U tom pogledu Zapad jednostavno više nema poverenja u to da ova vlada zapravo želi da sklopiti nekakav sporazum“, kaže Šnajder.

U tvitu koji je nedavno objavio, stručnjak za Iran Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe navodi niz mera koje su Zapad i međunarodna zajednica nedavno preduzeli protiv Irana. Oni nemaju previše veze s „diplomatskim uspesima“ koje je Teheran navodno najavio.

Uprkos svemu, postoje i snažni podsticaji da se Iran vrati sporazumu, navodi internet-magazin „Al-Monitor“. Ako se dogovor postigne, Iran bi mogao da očekuje ukidanje finansijskih i energetskih sankcija, kao i oslobađanje milijardi dolara imovine. Nasuprot tome, Zapad bi tada verovatno trebalo da profitira od milion do milion i po barela iranske nafte, koja bi se ponovno našla na svetskom tržištu. To bi bilo značajno olakšanje s obzirom na smanjenje od dva miliona barela dnevno o kojem je odlučio OPEK.

„Plan B“ u Vašingtonu

Ali ako se ne postigne dogovor, odnos između Irana i Zapada verovatno će postati još napetiji, kaže Markus Šnajder. Zapravo, bar u sadašnjoj konstelaciji snaga, Iran nema mnogo razloga da se oslanja na približavanje Zapadu. „S tačke gledišta Teherana, sankcije će ostati na snazi ili zbog nerešenih nuklearnih pregovora ili zbog brutalne reakcije na demonstracije. Zbog toga će tamo biti malo volje za ustupke.“

Ako obe strane ne postignu dogovor, napetosti će nastaviti da raste, navodi se u analizi časopisa „Forin polisi“. U takvoj situaciji, Sjedinjene Države i Evropska unija mogle bi da nametnu dalje sankcije, da podrže izraelsku tajnu sabotažu iranskih nuklearnih postrojenja i ohrabre novonastali antiiranski odbrambeni savez Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela, navodi se u analizi tog časopisa. „Zapad bi čak mogao da razmotri ideju o direktnoj vojnoj intervenciji“, procenjuje „Forin polisi“.

Bela kuća u međuvremenu radi na „Planu B“ u slučaju da pregovori na kraju propadnu, piše dalje američki magazin. U skladu s tim, SAD bi, recimo, mogle da počnu ubrzano da snabdevaju Izrael važnim odbrambenim sistemima poput avio-cisterni za vazdušne napade velikog dometa. To bi Izraelu omogućilo da gađa iransku nuklearnu infrastrukturu. Zamisliva je i vojna intervencija samih SAD, citira časopis neimenovanog evropskog diplomatu.

„Napuštanje bi bilo previše rizično“

Ipak, takva intervencija je veoma rizična, kaže Markus Šnajder. Trebalo bi, kaže, biti svestan da vojno rešenje uključuje i veoma visoke rizike, zato što bi taj požar mogao lako da se proširi na region i dovede do toga da se milicije povezane sa Iranom aktiviraju u Libanu, Iraku, Jemenu i Siriji. „Režim u Teheranu pokazao je u prošlosti da je sposoban da napadne naftnu i gasnu infrastrukturu u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.“

Takav razvoj događaja imao bi i ekonomske posledice, pa i u Evropi. U Nemačkoj bi cena nafte porasla na do sada neviđen nivo, procenjuje Šnajder. „Zato mislim da je imperativ ne povući se iz nuklearnih pregovora. U isto vreme, trebalo bi priznati da je sporazum u ovom trenutku politički mrtav. Trenutno, dakle, nema jednostavnog rešenja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.