Ima li spasa za TTIP?

Poslovati po celome svetu, preko svih državnih granica. Slobodna trgovina je velika tema za izvozno orijentisanu privredu, pa tako i za mnoge nemačke preduzetnike. U Nemačkoj više od 15 miliona radnih mesta posredno ili neposredno zavisi od izvoza. To je skoro svako drugo radno mesto. Ove godine će se iz Nemačke u svet izvesti robe u vrednosti od oko 1.220 milijardi evra.

Zato i ne čudi što se izvoznicima ne sviđa sve veći otpor društva protiv planiranih sporazuma Evropske unije sa SAD (TTIP) i Kanadom (CETA). „Onaj ko je u ovoj zemlji protiv slobodne trgovine, taj se bori protiv životnog standarda svojih zemljaka", kritikuje Anton Berner, predsednik Udruženja za spoljnu trgovinu (BGA) i dodaje: „On čini medveđu uslugu milionima ljudi koji pokušavaju da se izvuku iz siromaštva."

Ko postavlja standarde?

Anton Berner ima podršku nemačke kancelarke. „Zalažem se za nastavak pregovora o TTIP", rekla je Angela Merkel na Danu preduzetnika BGA – forumu koji to udruženje organizuje svake dve godine. „Ako ćemo razumno da nastavimo te pregovore, mogli bismo da ispišemo istoriju globalizacije."

Kancelarka je tom prilikom objasnila da cilj nije samo ukidanje carina i uvođenje jedinstvenih tehničkih normi u EU i SAD, već i postavljanje standarda, recimo kada je reč o socijalnim ili ekološkim pitanjima. „CETA je postavila merila koja nisu dostignuta ni u jednom drugom sporazumu o slobodnoj trgovini. Mi nikada nećemo u pregovorima o TTIP ići ispod evropskih standarda koje smo već danas odredili."

Međutim, kritičari na to gledaju drugačije: „Jedna strana napada viši standard druge strane i to je kod pregovora problematično", ukazuje Anton Hofrajter, šef poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu. „Izjava da se radi o uvođenje zajedničkih, viših standarda, ne slaže se s našim iskustvom."

„Pregovarati trezveno i opušteno"

Hofrajter takođe ističe da nisu svi oni koji protestuju protiv TTIP i CETA automatski protiv slobodne trgovine ili otvaranja prema svetu. On smatra da nijedan građanin nema problema s usklađivanjem tehničkih standarda, ali dodaje i to da niko ne može da ima razumevanja kada se u razvijenim, pravnim državama sa efikasnim pravosuđem, za pojedince uvodi privatna arbitraža.

Političar Zelenih zalaže se za sadržajne promene kod pregovora. „Ako se radi samo o sporazumima o slobodnoj trgovini, onda savetujem da se nastavi da se radi tamo gde su u prošlosti postignuti uspesi, naime kod tehničkih standarda." I preporučuje da se nastavi da se razgovara o TTIP „trezveno i opušteno". I bez žurbe. „Preterano je tp što se pokušava da se stvori slika kao da bez TTIP više nijedan teretni brod neće krenuti iz Hamburga ka Njujorku."

Novi početak sa SAD?

Nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel otišao je još korak dalje. On se zalaže za novi početak pregovora EU i SAD. Govoreći na Danu preduzetnika BGA, on je rekao da ne veruje da će TTIP biti dovršen već ove godine. „Pretpostavljam da će nam, nakon predsedničkih izbora u Americi, biti potreban novi početak." Prema njegovom mišljenju, uzor bi trebalo da bude sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Kanade, i naglašava da je CETA „zaštita protiv lošeg evropsko-američkog sporazuma".

Sada bi ipak trebalo pričekati i videti da li će Amerikanci uopšte želeti nove pregovore. U svakom slučaju, Anton Berner polazi od toga da je za Evropsku uniju TTIP možda poslednja šansa da učestvuje u sporazumu „kojim mi možemo da određujemo standarde svetske trgovine". Ti standardi možda neće ispuniti sve želje, priznaje predsednik BGA, ali ističe: „Oni će biti sigurno bolji od onih koje bi drugi regioni, oni bez demokratije i poštovanja ljudskih prava, mogli da odrede ako mi ne budemo u tome učestvovali."