"Ima i gorih diktatora od mene, zar ne?"

Sve je ukazivalo na rutinsku pobedu, to su potvrđivale i ankete. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji bivšom sovjetskom republikom vlada gvozdenom pesnicom od 1994. godine, po svemu sudeći opušteno očekuje svoju petu pobede na izborima u nedelju, 11.10.2015.

Ali nekoliko nedelja pre izbora, umešala se Rusija, Lukašenkov najbliži saveznik. Moskva konkretizuje planove za izgradnju avio baze u Belorusiji, protiv koje je skoro polovina Belorusa (45 odsto). Opozicija je pokušala da ubedi ljude na ulične proteste, a u utorak je Lukašenko neobično oštro kritikovao Rusiju i rekao da njegovoj zemlji ta baza ne treba. To je bila kulminacija kampanje za koju je posmatračka misija OEBS-a rekla da je bila "uglavnom nevidljiva".

Pritom Lukašenko želi da se reši svog imidža na Zapadu kao "poslednjeg diktatora Evrope". U intervjuu za novinsku agenciju Blumberg u aprilu, on je rekao: "Ima i gorih diktatora, zar ne?Ja sam manje zlo." On je pritom ukazao na svog ruskog kolegu Vladimira Putina. Od krize u Ukrajini, Lukašenka sve ređe nazivaju "diktatorom". Za razliku od izbora 2010. godine, Lukašenko želi da ukloni sumnje u svoju pobedu. Tada je bilo protesta u glavnom gradu Minsku koje policija ugušila. Nekoliko opozicionih lidera je uhapšeno i osuđeno na duge kazne. EU je nametnula sankcije, Lukašenko je izolovan na Zapadu.

Profitira od krize u Ukrajini

61-godišnji državnik je iskoristio krizu u Ukrajini kako bi prekinuo tu međunarodnu izolaciju. Prvo je Minsk postao stecište za razgovore između ukrajinske vlade i pro-ruskih separatista. Zatim je Lukašenko krajem avgusta pomilovao nekoliko opozicionih političara. EU je pozdravila ovakav razvoj događaja. Sada Belorusija mora da napravi i drugi korak i održi demokratske predsedničke izbore, čulo se iz Brisela.

Lukašenko krizu u Ukrajini koristi i na domaćoj sceni. U svom predizbornom programu je naglasio da za Belorusiju postoje dva puta: stabilnost ili haos. Ko neće "revoluciju, krv i rat", trebalo bi da glasa za njega. Očigledno da mu se računica isplati: za 48 odsto Belorusa su mir i stabilnost, glavni prioriteti. Sociolog Oleg Manajev u intervjuu za DW kaže da građani staju iza Lukašenka između ostalog i zbog straha od događaja kao što su oni u Ukrajini.

U nadi da će sankcije biti ublažene

Sociolozi poput Manajeva predskazuju Lukašenku pobedu sa dvotrećinskom većinom. Osim šefa države postoje još tri kandidata, među njima prvi put i jedna žena. Neki opozicioni političari poput Aleksandra Lebedka pozvali su građane na bojkot izbora. Lebedko je i sam hteo da se kandiduje, ali nije mogao da skupi neophodnih 100.000 potpisa.

Posmatrači smatraju da iza Lukašenkovih gestova prema zapadu stoje ekonomski razlozi. Ruska pomoć više nije dovoljna. Sankcije EU traju do 31. oktobra. Dakle, da li će biti ublažene, zavisi i od toga u kakvoj atmosferi će proteći izbori.

Čak i ako se Belorusija i EU zaista uskoro budu ponovo približili, Lukašenko ne želi da to bude shvaćeno kao okretanje prema zapadu. Posmatrači očekuju da će mu Moskva i dalje biti najjači partner. Rusija i Belorusija su početkom ove godine uspostavile Evroazijsku uniju bivših sovjetskih republika i ionako jaka ekonomska zavisnost od Rusije će verovatno da se poveća.