Hercegovački vinski putevi ukrštaju se sa svetskim
16. mart 2020.
Uz šmek Mediterana, te obilje maslina i smilja, na terasastoj uzvisini i plodnoj crvenici – Antonio Matić, student završne godine vinogradarstva i vinarstva Univerziteta u Zagrebu, nakon položenih januarsko-februarskih ispita, odlazi direktno u svoje vinograde na Bodenicima, krševitim brdima nad Trebižatom, na oko 150 metara nadmorske visine. Već unazad sedam generacija njegova porodica se bavi vinarstvom i vinogradarstvom.
„Još 1870. Godine sve je započeo naš predak Nikola Matić, da bismo danas, na oko 30.000 čokota vinove loze, na oko šest hektara, na više lokacija, godišnje proizvodili između 30.000 i 35.000 litara naših autohtonih vina. To su visokokvalitetna vina, od ekstraklasnog grožđa, uključujući žilavku, blatinu, trnjak, žilavku barrique, blatinu barrique. Ali tu je i roze, koji je, i kod nas, sve više tražen. Sve ovo se proizvodi u skladu s GLOBALG.A.P.-standardima kvalitete“, priča Matić.
Vino je muzika
Trebižat, mali gradić pored Čapljine na jugozapadu Hercegovine, gde se nalazi ta porodična vinarija, ima dugu muzičku tradiciju, posebno u klapskom pevanju i limenoj muzici. A vrhunska vina i dobra muzika često idu u paru – ta ideja vidno se prožima kroz vina porodice Matić.
„Soprano – sopran, Con Brio – život, Da Capo – od početka, Con Animo – kao s dušom, Al Fine – do kraja i Gran Cassa – velika kuća; naša su vinska čeda u buteljama, naša vina s pričama, vizualnim i tekstualnim. Doslovno, na poleđini svake boce vina je cijela mala glazbena priča, pa nam je i slogan – Od soliste do orkestra. Dakle, naša vina i obrazuju“, šali se Matić.
On je najstariji sin u porodici i priča kako je njegov otac Ozrenko, 2008. godine, osnovao vinariju. Otac, velikih šaka, takođe agronom, vredno radeći u vinogradu, dodaje kako bi „država ipak trebala više voditi računa o autohtonim vinima, te njihovoj zaštiti i promociji, uz čast, te poštovanje, i svim drugim vinima na domaćem tržištu“.
Matići su vinari koji prednjače i u ekološkoj proizvodnji vina, što je sve bitnija značajka ekološki osveštenim kupcima.
Vino je ljubav
Vina porodice Matić iz Trebižata odlaze i piju se širom sveta, pa tako i u stilskoj prodavnici autohtonih vina Harisa Krese u centru Sarajeva, koja već kroz svoja stakla privlači unutra.
Kreso, stručnjak za vina, koji je od hobija, marljivo učeći, napravio biznis, probajući žilavku porodice Matić, uz tvrdnju o beskrajno dobrom ukusu ovoga vina, ukazuje i na autentičnost vinskih etiketa Matića. One mogu da se porede s bilo kojim svetskim brendiranim vinom, „a moguće da je i više od toga“.
„Očevi su predali štafete sinovima, a oni su unaprijedili prenesena znanja novim tehnologijama i znanjima, što je rezultiralo ekspanzijom, i popularnošću, domaćih vina. Bosanskohercegovačka vina su definitivno u ekspanziji, kako kvalitetom, tako i popularnošću“, ističe Kreso i dodaje: „BiH nije zemlja velikih vinarija i kombinata, već malih obiteljskih vinarija i tu je ključ“.
U prilog tome svedoči i znatan broj osvojenih nagrada na mnogim evropskim i svetskim smotrama vina, pre svega Decanter World Wine Awards u Londonu, najveće i najuticajnije svetsko vinsko takmičenje, gde Bosna i Hercegovina, od 2011. godine, osvaja značajan broj bitnih nagrada.
Vino je nauka
Milenko Blesić dobro poznaje rad porodice Matić. On je redovni profesor za naučne oblasti biotehnologija, tehnologija vrenja i fermentacione tehnologije na Univerzitetu u Sarajevu i jedan je od vodećih naučnika za vina u Bosni i Hercegovini. Predočavajući vinogradarsko-vinarsku sliku Bosne i Hercegovine on kaže da se „danas u Bosni i Hercegovini nalazi nešto preko 4.000 hektara vinograda.“
Tokom zadnjih decenija, vinogradarstvo i vinarstvo se, istina sporo, ali ipak šire i na druga područja van Hercegovine. „Na području sjeverne Bosne već ima prvih većih vinograda, uglavnom s vinskim sortama prilagođenim hladnijim uslovima gajenja. Tako se količina vina proizvedena u sjevernoj Bosni približava godišnjoj količini od pola miliona litara, a prvi vinogradi se javljaju i na područjima gdje ih donedavno uopšte nije bilo, npr. Žepče, Brčko, Usora“, objašnjava Blesić.
Vino je i novac
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (VTK BiH), sa sedištem u Sarajevu, nedavno je izdala brošuru o proizvođačima vina u BiH, što je svojevrsni put ka značajnijoj promociji i plasmanu autohtonih vina na međunarodnim tržištima.
„Vrijednost izvoza vina, na godišnjem nivou, iznosi nešto preko 6,5 miliona KM (oko 3,3 miliona eura), dok je uvoz mnogo veći i iznosi preko 27 miliona KM (oko 13,8 miliona eura). Ključne zemlje izvoza su zemlje EU-a, posebno Njemačka, ali i naši susjedi. Međutim, bh. vina se mogu naći i na kineskom tržištu, te na tržištu SAD-a i Rusije, što je veliki uspjeh za domaće proizvođače“, kaže Tijana Muhamedagić iz VTK BiH.
Prema podacima koje vode statističke agencije u BiH i međunarodne organizacije – FAOSTAT, sa sedištem u Rimu, i Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino iz Pariza – godišnja proizvodnja vina u Bosni i Hercegovini je oko 20 miliona litara.
Vino i njegovo poreklo
Vinari Matići vode računa o kvalitetu svojih vina, ali i o njihovom ugledu, te prepoznatljivosti. I marketinški stručnjaci Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu (EFSA) naglašavaju da je tu upravo ključ u autohtonosti, unikatnosti, tradiciji i tzv. home-made proizvodnji, posebno ako se ozbiljno računa na strana tržišta.
„Kroz isticanje autohtonog porijekla bosanskohercegovačkih vina, naši vinari mogu da brendiraju nazive svojih proizvoda. Autohtonost podrazumijeva unikatnost, a unikatnost je ono što današnji potrošači vrednuju i spremni su, zbog toga, platiti višu cijenu, od uobičajene, za tu kategoriju proizvoda“, objašnjava Denis Berberović, sekretar Katedre za marketing.
Nemci oduševljeni hercegovačkim vinima
Antonio Matić, govoreći o porodičnim planovima, za što „valja iskrčiti ljuti hercegovački kamen“, priseća se Nemaca koji su probali njihova vina i poredili ih s nemačkim.
„Hercegovačka vina imaju jedan poseban mediteransko-jadranski štih, zbog puno sunčanih dana i upravo je to ono što vole Nijemci. To su vina koja su potpuno drukčija od njihovih, koja su jednako dobra, ali ipak posve drukčija, jer u našim vinima dominiraju egzotične voćno-tropske note“, kaže Matić.
On je aktivan i u udruženju BLAŽ (prim.aut, od blatina i žilavka), čiji je plan, uz vinski turizam, da se razvijaju i hercegovački vinski putevi. Njih su svojevremeno počeli da grade, uz carske vinograde Hercegovine, još vlasti za vreme Austro-Ugarske.