Handkea pogrešno čitaju

Šezdesetih godina prošlog veka, kada je počeo da objavljuje svoje tekstove, Peter Handke je bio buntovnik, avangardista, da bi sada postao živi klasik. Od početka je on i kontroverzni pisac. Naročito devedesetih godina, kada je posebno usmerio svoja interesovanja i na zbivanja na Balkanu… Gde se Handke nalazi sada?

„Mislim da Peter Handke nije napravio pomak u nekom pozitivističkom smislu, nije se on bitno promenio. Ja kod njega vidim konstantu. Malo toga se promenilo od početka do danas. Ako kažemo da je u početku bio buntovnik koji se suprotstavljao pojedinačnim institucionalnim gledanjima na svet ili samim institucijama, mislim da je to ostao i kasnije u srednjoj fazi pa i danas u najzrelijoj fazi. Ne vidim tu suštinske promene. Handke je jednostavno dosledan u svemu što radi.“

Koje je za vas Handkeovo najznačajnije delo?

„To ne mogu da kažem. Svaka Handkeova knjiga mi je značajna, kako prozna tako i dramska. Čitanje jedne njegove knjige, to je kosmos za sebe. Kada čovek uđe u njega, ostaje tu, jednostavno čita, čita, čita… I doživljava sve. Ja kao prevodilac, naravno, imam drugačiji pristup njegovim delima, jer ih čitam izbliza i sporo, i sve u njima doživljavam, dakle ne samo ono što je napisano, nego i ono što se krije iza knjige. A pošto sam bio u situaciji i da putujem sa autorom, prepoznajem u knjigama i mnoge realije. Dakle, meni, prevodiocu, ti su momenti veoma bitni, već i zato što mogu da upoređujem ono što se nalazi u tekstu sa onim izvan teksta. Sam Handke je za mene jednostavno moj najomiljeniji autor. Zato se i bavim prevođenjem tog pisca. To je jedini autor koga prevodim. Da izdvajam neku njegovu knjigu, ne mogu. Jednostavno, sve zavisi od raspoloženja. Naprosto, kada priđem svojoj polici sa knjigama i kada ugledam Handkeova dela, izvučem u nekom trenutku knjigu koja mi tog dana odgovara, a drugog dana neku drugu.“

Handke je svojim poreklom vezan za bivšu Jugoslaviju. Kada je taj prostor počeo da igra ulogu u njegovom stvaralaštvu?

„Balkan, odnosno Jugoslavija, u njegovom stvaralaštvu od početka igraju vrlo značajnu ulogu. Prvi roman koji je napisao u životu, nastao je upravo u Jugoslaviji, za vreme godišnjeg odmora na ostrvu Krku. Reč je o knjizi ’Stršljeni’. Motiv Jugoslavije prisutan je u Handkeovoj svesti ili podsvesti od početka, već i zbog njegovog porekla – zbog činjenice da mu je majka bila Slovenka, da je njegov deda bio svim bićem za pripajanje Koruške, austrijske Koruške, Jugoslaviji, da je glasao za to na referendumu 1920. godine, i da je zbog toga imao problema u svom mestu. A to je on pričao svome unuku, i taj doživljaj dede iz dvadesetih godina je na Handkea vrlo značajno uticao. Konačno, i jezik malog Handkea u kući je, pored nemačkog, bio i slovenački. Dakle, Handke je redovno dolazio u Jugoslaviju. Za Sloveniju se posebno interesovao. Nju je glorifikovao kao neku vrstu idealne umetničke teritorije. Redovno je pešačio Slovenijom... E onda, kada je došlo do raspada Jugoslavije, tada je kod Handkea stvar, da kažem, najpre naprsla, pa pukla. Handkeova vizija Jugoslavije kao značajne zemlje je, ne samo za njega, nego i za mnoge, odjedanput dovedena u pitanje. I tada se pojačalo Handkeovo interesovanje za sve što se tada konkretno događalo u toj zemlji.“

Kakva je recepcija Handkea na prostorima bivše Jugoslavije, posebno u Srbiji?

„Još uvek su tu zamagljene stvari, još uvek mnogo štošta nije jasno na političkom planu u pojedinačnim zemljama koje su se odvojile, odnosno formirale, posle raspada Jugoslavije, tako da nije jasan ni sam odnos prema Handkeu i prema njegovim političkim stavovima koji su, u suštini, manje više, ipak, privatni. Ja mislim da je Handke veoma omiljen pisac u Srbiji. Nije omiljen u određenim krugovima kojima njegovi stavovi ne odgovaraju i koji u suštini njega, rekao bih čak slobodno, pogrešno čitaju – čitaju ga onako kako im odgovara. Ove godine, pre mesec dana, konačno je objavljena njegova knjiga „Moravska noć“, možda i najznačajnija, kada je u pitanju Balkan. Objavljena je u izdanju Srpske književne zadruge. Kao što znamo, pre izvesnog vremena je Handke i primljen u Akademiju nauka Srbije. To su na neki način i rođendanski pokloni Handkeu u Srbiji.“

Handke živi kraj Pariza. Da li znate gde će on biti na svoj rođendan i kako će da ga provede?

„Da, znam. Biće u Salcburgu, gradu u kome je živeo skoro jednu deceniju, i u kome je proglašen za počasnog građanina. Dakle, primiće ceremonijalno nagradu Salcburga, a posle svečanosti, ostaće u tom gradu. Tu će i proslaviti svoj rođendan, u krugu porodice.“

Žarko Radaković je rođen 1947. u Novom Sadu. Od 1978. živi u Nemačkoj, najpre u Tibingenu, a od 1990. u Kelnu. Piše na srpskom i objavio je devet svojih knjiga. Preveo je dvadeset četiri Handkeove knjige. Žarko Radaković i Peter Handke putuju zajedno bivšom Jugoslavijom od 1995. godine. Putovanja su još više zbližila autora i prevodioca, Handke i Radaković postali su prijatelji.

Autorka: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković