Grčka pravi dva koraka napred, jedan nazad

Pol Matias Tomsen, šef delegacije Međunarodnog monetarnog fonda u Atini je za Velt am Zontag izjavio da program reformi neće uspeti ako grčke vlasti ne preduzmu znatno strožije strukturne reforme od onih koje su do sada preduzete. Tomsen je rekao da Grčka u rešavanju krize pravi dva koraka napred i jedan nazad.

Tomsenov kolega iz Evropske komisije, Matijas Mors je kritikovao vladu premijera Jorgosa Papandreua zbog sporog sprovođenja planova štednje: „ Grci veruju da je dovoljno da donesu zakone. Ipak, implementacija zakona iziskuje vreme, a često nedostaju neophodne strukture, na primer u poreskoj administraciji“, rekao je Mors. I šef delegacije Evropske centralne banke, Klaus Mazuh kaže da Grčka godinama nije uspela da sprovede neophodne reforme.

Pritisak na Grčku sve veći

Ovako jasne izjave „kontrolora štednje“ međunarodnog tima svakako značajno povećavaju pritisak na vladu u Atini. Najzad, šefovi država i vlada evro-zone, isplatu sledeće tranše pomoći, u visini od osam milijardi evra, uslovljavaju pozitivnom ocenom trojke. Pri tome se pre svega radi o tome da li je Grčka u stanju da vrati ogromne dugove.

Premijer Luksemburga, Žan-Klod Junker, najavio je da će izveštaj trojke biti podnesen 24. oktobra. Junker je u četvrtak optimistično najavio da će izveštaj biti pozitivan. Bez pomoći Grčka bi od novembra bila insolventna.

Smanjenje dugovanja Grčke biće tema današnjeg susreta nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija u Berlinu. Pojedini mediji u Nemačkoj tvrde da o ovom pitanju već postoji izvesni dogovori. Naime, u zamenu za otpisivanje duga Grčkoj, Nemačka bi trebalo da bude spremna Francuzima da omogući „veću fleksibilnost“ kada je reč o fondovima za spašavanje evra, proširenog finansijskog štita.

U zamenu za otpisivanje dugova...

Francuska je kao što je to zahtevala Nemačka do sada otpisala veliki deo dugova Grčkoj, zbog teškog položaja svojih banaka. Amortizacija dugova u slučaju stečaja Grčke teško bi pogodila francuske finansijske institute. Sarkozi je stoga tražio da se za program spasavanja evra EFSF (prošireni finansijski štit) za refinansiranje ugroženih država i banaka evro-zone omogući pristup sredstvima iz Evropske centralne banke. Nemačka kancelarka Angela Merkel je do sada odbijala takvu mogućnost. I nemački ministar privrede Filip Resler je odbacio mogućnost da se programom EFSF direktno podrže ugrožene banke.

Kancelarka je pokazala spremnost za pomoć bankama kako bi se sprečila krize iz 2008. godini. I kod drugih evropskih šefova država i vlada raste strah od suočavanja sa novim bankarskim krizama. Odluka o načinu podržavanja banaka u slučaju da to bude potrebno biće donesena na sledećem samitu 17. i 18. oktobra u Briselu.

„Špigel“ izveštava da bi tada mogla da bude razmatrana i mogućnost prinudnog kapitala za podršku velikih evropskih banaka. Odgovarajući planovi su trenutno u fazi testiranja u ministarstvima finansija zemalja članica EU.

Autor: Željka Bašić-Savić (ard, dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon