Grčka ostaje partija pokera

Grčki parlament je doneo novi program štednje, koji bi državi trebalo da omogući dobijanje dalje međunarodne finansijske pomoći. Grčka je tako ispunila jedan bitan uslov međunarodnih kreditora. Atina ostaje bez novca. Najkasnije do kraja jula, zemlja bi trebalo da dobije svež novac kako se ne bi ponovo našla pred bankrotom. Do 7. juna, MMF-u bi trebalo uplatiti nešto manje od 300 miliona evra - toliko bi trebalo da još uvek postoji u državnoj kasi.

No, mesec dana kasnije, dolazi mnogo teži zadatak. U julu, Grčka će morati da MMF-u, Evropskoj centralnoj banci i drugim poveriocima vrati dug od 2,3 milijarde evra plus 1,6 milijardu na ime kamata. Tu sumu Atina - nema.

"Ciljevi su izgleda postignuti"

Doduše, vlada Aleksisa Ciprasa i parlament su donošenjem novog programa uspeli da uklone prepreku koja je ometala isplatu prve tranše pomoći od 4,9 milijardi. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker smatra da je Grčka na dobrom putu. "Mi smo upravo pri prvoj proveri programa, i izgleda da su ciljevi postignuti", rekao je tokom vikenda u jednom intervjuu.Pre svega je MMF spreman da pregovara o smanjenju duga. Tema mora da se "odmah nađe na pregovaračkom stolu", poručila je šefica ove institucije Kristin Lagard zemljama evrozone. MMF traži i da Grčka uštedi još 3,6 milijarde evra. Te korake bi sada trebalo sprovesti u delo ukoliko Grčka ne ispuni budžetske ciljeve. Ovaj paket štednje je vrlo sporan. MMF situaciju u Grčkoj vidi mnogo kritičnijom nego Evropljani. A oni podržavaju zahteve MMF-a jer žele da ta institucija učestvuje u trećem paketu pomoći od oko 86 milijardi evra.

Nerealni budžetski ciljevi

Osim toga, MMF od evrozone traži i počne hitne pregovore o olakšicama za Grčku. Jedan predstavnik MMF je u Vašingtonu potvrdio da je predsednica te institucije Kristin Lagard uputila zemlja evrozone pismo u kome to traži. Ona smatra i da je dogovor sa EU da se srednjoročno i dugoročno ostvari suficit (prihodi minus rashodi pre odbijanja duga) od 3,5 procenta BDP - nerealan. Lagardova traži da se taj cilj promeni u 1,5 odsto. Postojanje tog spora već znači da je teško da će ministri finansija evrozone da se slože na vanrednom sastanku u Briselu. Diplomate smatraju da će se pregovori otezati sve do regularnog sastanka 24. maja.

Hedž-fondovi ponovo na sceni

Grčka se već našla na meti prvih špekulanata. Tako je američka banka Citibank registrovala oživljavanje trgovine evropskim državnim obveznicama, jer sve izgleda kao da se situacija i Grčkoj stabilizovala. Pre godinu dana se još govorilo o mogućnosti izlaska Grčke iz evrozone, ali, "ove godine neće biti velike grčke krize", smatra nemački ministar finansija Volfgang Šojble.Tako su već neki hedž-fondovi počeli da kupuju akcije grčkih firmi. Akcije se trenutno još mogu dobiti po cenama kao na rasprodaji. Jer, berza u Atini je u februaru bila za 85 odsto ispod nivoa iz 2007. Jedan hedž-fond je 2012. ostvario dobit od 30 odsto jer je sa sličnom strategijom igrao na kartu oživljavanja konjunkture u Španiji.

Ali, akcije nisu jedina forma sa kojom može da se pokuša ostvarenje zarade od oporavka Grčke. Postoji i mogućnost poslovanja sa trulim kreditima, od kojih se u Grčkoj sastoji oko 40 odsto svih neotplaćenih kredita. Hedž-fond PVE Kapital želi da ove godine otkupi rizične kredite u Grčkoj - nakon što je to već uradio u Italiji.I drugi fondovi špekulišu sa ekonomskim oporavkom Grčke. Tako jedno društvo namerava da osnuje specijalni fond koji bi investirao u uzdrmana grčka preduzeća. Jedan drugi fond investira u akcije grčkih banaka. Jer, grčke banke profitiraju od novih odredbi o stečajnom postupku, prošle godine su rekapitalizovane i sada imaju bolje mogućnosti da se otarase svojih trulih kredita.