Grad za sreću

To je san, što je jasno već iz promotivnog videa. Arhitekta svoju viziju opisuje kitnjastim rečima:

„Od Himalaja do tropskih ravnica, neprekidni tok vodenih biljaka i životinja karakteriše Grad svesnosti“, kaže. Tu su kaskadne terase, mostovi na kojima se stanuje, obećava se duhovna ravnoteža.

Danska arhitektonska zvezda Bjarke Ingels trebalo bi da dizajnira ovaj grad usmeren na svesnost, nazvan Gelephu Mindfulness City.

Grad superlativa

Gelephu je provincija na jugu Butana, na granici s Indijom. Sada se onde planira grad superlativa, posvećen življenju u sadašnjem trenutku, održiv i osmišljen da čini svoje stanovnike uvek srećnim — u skladu s bruto nacionalnom srećom po kojoj je kraljevstvo Butan poznato.

Pitanja koja je postavio butanski premijer u nedavnom govoru u Indiji bila su, naravno, čisto retorička: „Da li bi vaš grad bio podložan tržišnim interesima? Ili biste dizajnirali grad čiji je cilj promocija dobrobiti i povećanje sreće stanovnika?“

Grad će zauzimati površinu od 2.500 kvadratnih kilometara, gotovo tri puta veću od Berlina.

Imaće ekonomsku zonu s međunarodnim aerodromom, železničkom linijom za Indiju i prostorom za kompanije iz raznih industrija. Biće onde i duhovno središte budizma. Sve to u skladu s prirodom, uz korišćenje zelene energije i hidroenergije.

Ovaj grad na rekama trebalo bi da postane centar za održive inovacije. „Grad prilagođen ljudima, dizajniran za saradnju, društvo i zajedništvo“, objašnjava arhitekta Bjarke Ingels.

Zabrinutost zbog iseljavanja

Butanski kralj je prošlog decembra, na dan državnog praznika, pitao narod da li su već čuli za Gelephu. Odgovor je bio potvrdan. Već prošle godine se čulo da bi projekat mogao biti realizovan.

Vreme je buđenja za Južnu Aziju, vreme rasta i velikih mogućnosti, izjavio je kralj Džigme Hesar Namgjel Vangčuk. Ovaj 44-godišnjak nosi titulu petog kralja zmaja, a narod ga smatra liderom koji ozbiljno shvata brige ljudi.

„Neki će se pitati kakve koristi projekat ima za nas lično, naše porodice i našu decu. Izgradnja Grada svesnosti zahtevaće velika ulaganja u javnu infrastrukturu, poput puteva, mostova i aerodroma“, rekao je kralj okupljenima.

Nezaposlenost u zemlji je visoka, a atraktivnih poslova ima malo. Zato mnogi mladi Butanci odlaze u inostranstvo, posebno u Australiju, gde često ostaju. Grad svesnosti je projekat koji bi trebalo da zadrži mlade u zemlji i podstakne povratak onih koji su već otišli, kaže kralj.

„Naš izazov je u tome što naša zemlja ima jedva 700.000 stanovnika. Ako ne pronađemo prava rešenja, populacija bi mogla da se smanji do tačke gde ćemo imati više prodavnica nego kupaca, više restorana nego gostiju i više domova nego stanara“, rekao je kralj.

„Vođeni zajedničkim težnjama i brigama, pred nama je jasan put. Naš neposredni cilj je da Butan postane razvijena zemlja“, rekao je kralj.

Finansiranje iz inostranstva

Međutim, za realizaciju projekta prvo treba prikupiti novac — od stranih investitora, ali i od Butanaca u dijaspori. Planirano je da se prikupi ukupno 100 miliona dolara od onih koji su blagostanje pronašli u inostranstvu.

U prvih sedam do deset godina očekuje se da će se u Gelephu naseliti 150.000 ljudi, a za nešto više od 20 godina taj broj bi mogao da poraste na milion.

Do sada, na račun Grada svesnosti nije bilo značajnijih kritika, ali postoji skepsa u vezi s time može li mala zemlja zaista privući dovoljan broj investitora. Projekat se smatra vrlo avanturističkim i ambicioznim, ali u osnovi — veoma pozitivnim.