Govor mržnje i zaštita poretka

Nemačka policija sve revnosnije kontroliše internet i posebno društvene mreže, pre svega Fejsbuk. Evo jednog primera: poslednjeg vikenda u februaru, najavljen je predizborni nastup premijerke savezne pokrajine Porajnja-Palatinata u Nirburgu. Neki korisnici Fejsbuka su tim povodom dali oduška svom nezadovoljstvu njenom politikom i na njenoj Fejsbuk-prezentaciji. Među njima je bio i jedan koji je „okačio“ poruku „Biće čupavo, gospojice!“ – što je bilo i njegovo jedino oglašavanje tim povodom. Kibernetički analitičari službe za zaštitu države u Koblencu su tu poruku shvatili kao pretnju.

Usledilo je ono što Marko Peht, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova te pokrajine zove „obraćanjem osobi koja može da ugrozi državni poredak“. Policajci su dotičnog posetili u fabrici u kojoj radi, a kada su mu saopštili razlog posete, najpre nije poverovao da govore ozbiljno. Nekoliko minuta kasnije, stvar je bila raščišćena. Kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, „Dotični je u razgovoru izrazio žaljenje zbog poruke koju je postavio i izjavio da nije imao nameru da učestvuje u manifestaciji. Sa policijske tačke gledišta, stvar je time završena“.

Prvi veliki pretres zbog poruka na Fejsbuku

Zbog jezika mržnje i huškanja naroda na internetu, policija je ove nedelje pretresala stanove oko 60 osoba širom Nemačke. 36 osumnjičenih su bili članovi jedne zatvorene grupe na Fejsbuku čiji su članovi, kako je to policija saopštila, idealizovala nacionalsocijalizam i komentarima mržnje počinili krivični delikt huškanja naroda. Savezni kriminalistički ured (BKA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Bavarske su preneli da su pregledani računari i mobilni telefoni. Prema prvim informacijama, niko nije uhapšen. No, ministri unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer i pravosuđa Haiko Mas, naglasili su da „internet nije bespravni prostor“. Bila je to prva združena policijska akcija protiv raspirivanja mržnje na svetskoj računarskoj mreži. Predsednik BKA Holger Minh rekao je da „je broj slučajeva desničarski motivisane kriminalne mržnje na internetu u jeku situacije sa izbeglicama širom Evrope jasno porastao.“

Ministar unutrašnjih poslova De Mezijer je u Berlinu rekao: „Mi imamo moralne principe na mreži i van nje“ i dodao da je verbalno nasilje neprihvatljivo te da ono priprema teren za realno nasilje – „i krivično pravo važi na internetu“. Prema podacima bavarske policije, broj slučajeva nedozvoljenog širenja mržnje na internetu se drastično povećao. Tako je od 2011. do 2013. u toj saveznoj pokrajini bilo oko 50 delikata godišnje, 214. ih je bilo 111, a 2015. čak 276. Policija je zatražila od korisnika interneta da reaguju na komentare mržnje i da „ne gledaju u stranu, već reaguju: na primer, da podnesu krivičnu prijavu policiji ili se obrate vlasniku platforme“.

Slučaj Baumgarnter - u susednoj Austriji

Fejsbuk je u Nemačkoj pod prismotrom čuvara državnog poretka. Kancelarka Angela Merkel je krajem septembra 2015. u Njujorku razgovarala sa šefom Fejsbuka Markom Zakerbergom i tom prilikom zatražila od njega da uvede revnosnije brisanje „poruka mržnje“ na ovoj društvenoj mreži. To je od Fejsbuka ranije istog meseca zatražio i ministar pravde Mas. No, još tada su aktivisti zaštite podataka o ličnosti i ljudskih prava upozoravali da nove mere mogu da znače i uvođenje cenzure mišljenja koja su nepodobna jer nisu na liniji aktuelne vlasti, posebno kada se radi o temama kao što su politika NATO, sukobi u Siriji i Ukrajini, izbeglice, skepsa prema EU, finansijska kriza, ili o optužbama da su nemački mediji povezani sa vlašću i transatlantskim strukturama.

Za malu buru na društvenim mrežama se pobrinulo i privremeno zatvaranje Fejsbuk-naloga austrijskog ekstremnog sportiste Feliksa Baumgartnera nakon što je on pohvalio izlazak Velike Britanije iz Evropske unije rečima: „Većina u Velikoj Britaniji je otkazala poslušnost korumpiranim političarima EU“ i „Zajednička Evropa koja se temelji na lažima, korupciji i pohlepom za vlašću ne može imati budućnost.“ Baumgartner je inače poznat po kritici političkog establišmenta Austrije i EU i pristalica Slobodarske stranke Austrije.

Poznati sportista je rekao da mu je nalog zatvoren sa obrazloženjem da se na Fejsbuku predstavio kao neko drugi, te da mu nalog nije deblokiran ni kada je nadležnima poslao kopiju svog pasoša, te da je u pitanju cenzura. Kada je pozvao svoje sledbenike da ga podrže, protest je za kratko vreme postao vrlo masovan i Fejsbuk je skinuo blokadu Baumgartnerovog naloga. Bio je samo još jedan od povoda da se u Nemačkoj ponovo rasplamsaju diskusije oko toga šta je zapravo govor mržnje i koliko će vlast dati sebi slobode u interpretaciji određenih pojmova ili iskaza kao nepodobnih.