Glamur i bekstvo od apatije

Najveći i najznačajniji filmski festival u jugoistočnoj Evropi otvorio je film „Druga strana nade", finskog reditelja Akija Kaurismakija, koji je za to ostvarenje na ovogodišnjem Berlinalu osvojio Srebrenog medveda za režiju. Tokom festivala, od 11. do 18. augusta, publika će moći da vidi ukupno 235 filmova iz preko 50 država u 18 različitih programa, od čega četiri takmičarska. Od toga, će čak 43 filma u Sarajevu imati svetsku i 23 međunarodnu premijeru.

„U ove 23 godine uspeli smo da razvijemo veliki, međunarodni filmski festival sa fokusom na jugoistočnu Evropu i mislim da je sigurno najznačajniji, najuticajniji festival koji nudi uvid u kompletnu produkciju ovog dela Europe, ali isto tako daje snažnu platformu za razvoj projekata, kako mladih tako i već etabliranih autora ovog regiona", kaže za DW Mirsad Purivatra, direktor Sarajevo Film Festivala.

23. Sarajevo Film Festival i ove godine Sarajlijama i gostima glavnog grada BiH donosi i dašak glamura. „Kao i svake godine, Sarajevo Film Festival se trudi da ima značajne goste – domaće, regionalne, evropske, ali i svetske, ljude koji su nas zadužili, koji su nas, ustvari, i uvukli u ovu magiju filmske umetnosti. Ove godine sa nama su trostruki oskarovac Oliver Stoun - i  Džon Kliz, jedan od velikana filmske umetnosti, glumac i scenarista koji je označio vreme 70-ih i 80-ih svim onim što je radio, ali pre svega serijalom Monti Pajton", kaže Purivatra. Stoun i Kliz će ove godine primiti Počasno srce Sarajeva, nagradu festivala za doprinos filmskoj umetnosti.

Savremenost u realnosti

„Ove godine više nego ikada veliko pitanje koje je prožimalo svetsku kinematografiju bilo je pitanje savremenosti u realnosti koja se drastično menja u današnjem društveno-političkom kontekstu. Taj izuzetno dinamičan ritam promena konstantno menja granice po kojima se ranije ravnalo i graničilo ono što je pristojno i ono što nije, ono što je korektno ili ne, tj. granice ljudskosti i neljudskosti, granice dozvoljenog i jednostavno nezamislivog", kaže selektorka festivala Elma Tataragić za DW.

Stoga i selekcija od devet dugometražnih, igranih filmova u konkurenciji za ovogodišnje Srce Sarajeva, dodaje ona, „donosi upravo taj trenutak aktivne savremenosti i pokazuje svet iz različitih uglova".

Obilje svetskih i regionalnih premijera

Takmičarski program Festivala, u konkurenciji dugometražnog igranog filma, biće otvoren svetskom premijerom filma „Zrno (Grain)", turskog reditelja Semiha Kaplanoglua, koji se, kako otkriva Elma Tataragić, „hrabro upušta u priču koja je najbliža naučnoj fantastici, sa impozantnom fotografijom i snažnim glumačkim ostvarenjima među kojima se posebno ističu Žan-Mark Bar i glumac Ermin Bravo".

U okviru istog programa, dodaje ona, stiže i svetska premijera filma „Rađanje dana (Dita zë fill)" debitanta Gentiana Kočia, regionalna premijera gruzijskog filma „Taoci (Mzevlebi)", reditelja Rezoe Gigineišvilija, bugarski „Pravci (Posoki) reditelja Stephana Komandareva, rumunski „Meda ili ne tako svetla strana stvari (Meda sau partea nu prea fericita a lucrurilor)" – svetska premijera debitantskog filma reditelja Emanuela Parvua, još jedan bugarski film – „Sofijin sin (O yios tis Sofia)" rediteljke Eline Psikou, te još jedan gruzijski film – „Strašna majka (Sashishi Deda)”, debitantkinje Ane Urušadze.

Protiv intelektualne apatije

U okviru takmičarskog programa biće upriličene i dve gala premijere i to novih domaćih filmova. „Muškarci ne plaču" debitanta Alena Drljevića, donosi priču o ratnim vojnim veteranima dvadeset godina nakon rata koji za njih nikada nije prestao", navodi Tataragić. Film je inače izazvao veliko interesovanje u regionu, i već je nagrađen i Specijalnom nagradom žirija na filmskom festivalu u Karlovim Varima, a nedavno i Zlatnom mimozom na 31. Montenegro Film Festivalu.

Na drugoj gala projekciji, kojom će biti i zatvoren takmičarski program 23. Sarajevo Film Festivala, biće prikazan animirani dugometražni film „Ptice kao mi (Birds Like Us)" Faruka Šabanovića i Amela Ćuhara. Radi se, prema rečima Elme Tataragić, o prvom igranom, dugometražnom, animiranom filmu, u kojem se „okupila sjajna autorska i glumačka ekipa Bosne i Hercegovine".

„Danas živimo u eri konstantnog straha, promena ali i u eri neverovatne apatije", kaže Tataragić i zaključuje: „Intelektualna apatija možda je najopasnija od svih, a paraliza koja je razumljiva nastaje od činjenice da su se iscrpili delotvorni modeli reagovanja. Ipak, čini se da nam je, više nego ikada, potrebna umetnost da nas upozori i podseti koliko je krhak svet u kojem živimo, a svaki od odabranih filmova izuzetno aktivno posmatra realnost i donosi priče, junake, preokrete koji bude iz apatije i teraju na akciju i zauzimanje stava".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android