Glad u Mogadišu

Lonac do lonca, a iz njih izlazi para, jer kuvari kojima se od nje ni lica ne naziru, spremaju kašu. Nedaleko od njih stoje kalašnjikovim naoružani bezbednjaci. Uglavnom su to pripadnici somalijske vojske koju kontroliše prelazna vlada. Nakon svih dešavanja u toj zemlji, vojska je prilično oslabljena i drži samo polovinu glavnog grada pod kontrolom. Njihov zadatak je da spreči eventualni haos u naletu izgladnelih ljudi.

Izbeglički kamp

„Nekoliko jedinica je ovde na zadatku. Delom su to pripadnici policije, vojske, a ima i bezbednjaka iz ovog opštinskog okruga. Kada je o njihovom broju reč, ima ih bar par stotina“, kaže Muhmidin Hasan Junus iz Odbora za borbu protiv suša, kojeg su vlasti u Mogadišu nedavno osnovale.

„Pre dve nedelje ljudi su počeli da napuštaju sušne regione i dolaze u Mogadiš. Iz dana u dan sve ih je više. Ima ih svuda po gradu. Odlučili smo da osnuje jedan komitet koji će u suočavanju sa ovim problemom biti nadležan za koordinaciju. Njihov nadležnost je i da se brinu o raspoređivanju izbeglica. Neke smo morali da okupimo i smestimo u jedan prostor koji je postao izbeglički centar“, kaže Junus.

Od tada su zaposleni u ovom odboru uspeli da zbrinu više od 16.000 ljudi. Međutim, prostor koji je prerastao u izbeglički kamp, teško da bi se mogao nazvati normalnim smeštajem. To je prašnjavi prostor koji se nalazi između trnovitog žbunja. Vikend naselje o kojem Junus govori, nije ništa drugo nego nešto nalik nestabilnim drvenim brvnarama. Neki imaju mrežice koje ih štite od komaraca, drugi su otvore prekrili peškirima, komadima odeće.

Stiglo 650 porodica samo za jedan dan

U Mogadišu je u međuvremenu počela da pada kiše, što znači da će mnogi od njih biti ne samo gladni, već i mokri. Za bolji smeštaj vlasti nemaju novca. A svakog dana sve je više onih kojima je pomoć potrebna. Junus kaže:

„Samo danas je ovde stiglo 650 porodica. Svaka od njih ima oko pet do deset članova. Kad stignu u Mogadiš, izbeglice više nemaju snage. Doduše slomljeni su bili i pre toga. A onda kreću ovamo peške ili nekim prevoznim sredstvom, uglavnom kamionima koji uopšte nisu za prevoz putnika. Kada su već donekle stigli, obično im drugi pomažu. Ljudi iz Mogadiša im donesu nešto hrane i materijala za kolibe.“

Junus je iskren i kaže kako hranu, odeću ili materijal za gradnju, izbeglice ne dobijaju od vlade, to su sve donacije stanovnika Mogadiša. Pomoć je u najvećoj meri stizala iz Katara. Drugim rečima, vlasti ovde gotovo i nemaju čime da koordiniraju. Ako ništa drugo, ovako je barem do izbeglica lakše doći, naročito u trenucima kada bude bila stigla pomoć.

Neuhranjena deca

Somalijska organizacija „Saacid“ je u ovom izbegličkom naselju postavila jednu „mobilnu ordinaciju“. Kolibu sa dva stola, za kojim sede medicinske sestre, koje pregledaju neuhranjenu decu. Abdulahi Mohamed Ibrahim koji je nadležan za ovu vrstu pomoći, kaže: „Počeli smo pre tri dana i do sada smo imali više od 570 slučaja neuhranjene dece. To su sve bili teški ili veoma teški slučajevi. Hitne slučajeve upućujemo u bolnicu“.

Oboleli mališani dobijaju posebnu hranu koja je u Mogadiš stigla kao donacija međunarodnih organizacija sa Zapada: „Mi smo zbog ove teške krize potpuno preopterećeni. Počelo je još u februaru. Od tada sve više majki sa decom stiže iz regiona Bej, Bakol, Gedo i drugih delova zemlje, koje je jednostavno sustigla glad. Kriza ja sve veća.“

Autori: Betina Ril, Mogadiš (WDR) / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković