Gerhard Šreder: bivši kancelar i „Putinov potrčko“?

Zanimljivo je da Gerhard Šreder uopšte nije izrekao rečenicu koja se spominje već 16 godina, rečenicu koja ga do danas prati – i u koja u stvari govori sve o „muškom prijateljstvu“ s Vladimirom Putinom. Rečenicu da je Putin „besprekorni demokrata“.

Naime, u novembru 2004. Nemački javni servis ARD intervjuisao je tadašnjeg nemačkog kancelara i Šreder se svim silama trudio da izbegne konkretan odgovor na novinarska pitanja o Putinu. „To su ti pojmovi koji se koriste“, izmotavao se tada Šreder, i onda dodao: „Verujem mu, uveren sam u to da je on takav.“ I otada nema izveštaja o odnosu Gerharda Šredera i Vladimira Putina u kojem se ne spominje i ta izjavu. A u stvarnosti se nije radilo o Šrederovim rečima, već o pitanju novinara koje je glasilo: „Da li je Putin besprekorni demokrata?“

-pročitajte još: Preletanje na nemački način – iz politike u lobiranje

„Besprekorni demokrata“ – koji je u martu 2004. ponovno izabran na dužnost ruskog predsednika s osvojenih 71 odsto glasova, u tom trenutku pod svojom kontrolom imao je praktično sve važne državne institucije i istovremeno je otežavao formiranje novih političkih stranaka i ograničavao prava nevladinim organizacijama.

Ali Šreder je tada na umu valjda imao Vladimira Putina s kojim neguje vrlo blizak odnos prožet međusobnim poverenjem, Putina koji ga je za Božić pozvao u snežgom zavejanu Moskvu da se provozaju na sankama, Putina koji je došao u Šrederov Hanover na proslavu njegovog 60. rođendana.

Zašto to Šreder radi?

Bivši nemački kancelar se dakle već 2004. u dobroj meri založio za Putina, a u tom stilu je nastavio i u godinama koje su usledile. Ali zašto to bivši kancelar uopšte radi? Gernot Erler je uveren da zna odgovor: „Zato što se već duže vreme radi o muškom prijateljstvu, bez obzira na moguće gubitke“, kaže za radio Dojčlandfunk Šrederov kolega iz nemačkog SPD-a i bivši poverenik nemačke vlade za Rusiju. „Nikad nećemo doživeti da se Šreder složi s nekom kritikom i optužbom protiv Putina, u to sam uveren. I to zato što on veoma ceni to muško prijateljstvo, odnosno shvata ga na taj način da jedan drugog štite, da je jedan tu za drugog, bez obzira na činjenično stanje.“

Krajem 2005. Šreder je na prevremenim izborima doživeo tesan poraz sa svojom strankom SPD. Položio je svoj mandat u Bundestagu i objavio da se povlači iz politike. I po prvi put nakon kraja njegove kancelarske karijere ukazala se prilika da javno podrži svog ruskog prijatelja.

Na Putinovu molbu, Šreder je postao šef Nadzornog odbora tvrtke „Severni tok d.d.“ Manje od mesec dana nakon zvaničnog kraja njegovog kancelarskog mandata, ruski predsednik uspeo je da ga uveri u „evropski značaj“ tog energetskog projekta.

Evropski značaj? Poljska i baltičke zemlje oštro su kritikovale angažman oko spornog gasovoda, a bilo je kritika i iz nemačke politike: tvrdilo se da je novi Šrederov angažman „drska promena strana“, da se radi o „političkoj budalaštini“ koja je „nepristojna“ – Šreder je, da podsetimo, tokom obavljanja kancelarske dužnosti odlučno podržavao izgradnju gasovoda.

-pročitajte još: „Politička kolateralna šteta“

Svečanost u Sankt Petersburgu, rat u komšiluku

Godine 2014. usledio je novi „okrugli“ rođendan. Šreder ga je proslavio u Sankt Petersburgu. Pompezno. Na poziv Severnog toka. Srdačno je zagrlio Putina, a na kraju je Putin tada rekao da je bivši nemački kancelar izuzetno pouzdan čovek i dodao da se između njih stvorila veza prožeta dubokim poverenjem, veza „koja se može nazvati prijateljstvom“. A o aktuelnoj politici dva prijatelja uopšte ne pričaju, rekao je Šreder.

Neposredno pre rođendanske proslave, Rusija je pripojila Krim, poluostrvo na Crnom moru koje po međunarodnom pravu pripada Ukrajini. Na istoku Ukrajine je pre toga izbio rat između proruskih separatista i ukrajinske vojske. Na jednoj strani blještava rođendanska zabava u Sankt Petersburgu, a na drugoj, oko 1.000 kilometara južnije – rat? To je jasna provokacija, penili su nemački političari. Na te prigovore Šreder je uzvratio: „Ruski predsednik nije persona non grata.“

Naizgled nekritički stav bivšeg kancelara prema Putinu često je bio tema u nemačkim medijima. Šreder je 2016. ponudio novo, istorijsko obrazloženje njihovog posebnog prijateljstva. „Možda nas povezuje činjenica što su naše porodice mnogo propatile u Drugom svetskom ratu. Izgubio sam oca, Putinov brat je preminuo tokom opsade Lenjingrada – zbog nas Nemaca“, rekao je Šreder: „...i sve što mi je obećao on je i ispunio. I obrnuto.“

„Ja odlučujem, a ne nemački novinari...“

Godinu dana kasnije, 2017, ponovno je došlo vreme za ispunjavanje datih obećanja. Ruska vlada predložila je da se Šreder imenuje na msto predsednika Nadzornog odbora Rosnjefta, naftnog koncerna koji je većinski u vlasništvu ruske države. I koncerna koji se zbog aneksije Krima nalazi na listi sankcija Evropske unije.

„Radi se o mom životu i ja odlučujem o njemu, a ne nemački novinari.“ Tim rečima je Šreder ofanzivno stao u odbranu svoje odluke. Pa je u sred nemačke predizborne kampanje kritikovao stacioniranje vojnika Bundesvera u Litvaniji, u blizini ruske granice. „Potpuno pogrešan signal“, naglasio je Šreder. NATO-saveznici su bili van sebe. Ali on je nastavio. „U poređenju sa američkim predsednikom, možemo da budemo srećni što imamo jednog Putina“, dodao je bivši kancelar.

Putin se dve godine kasnije revanširao. I to medijski efektno. Povod je bio 75. rođendan Gerharda Šredera. Ruski predsednik je pritom naglasio „visoki međunarodni autoritet i veliku Šrederovu osobnu ulogu u razvoju nemačko-ruskih odnosa“. A tu ulogu Šreder nastavlja da „brani“ na svoj način: u svom podkastu je izjavio da u slučaju otrovanog Alekseja Navaljnog „nema pouzdanih činjenica“.

Najnoviji spor: Šreder sada tuži nemački tabloid „Bild“ zato što je u intervjuu za taj list ruski opozicioni političar Navaljni za Šredera rekao da je „Putinov potrčko“. Navaljni je osim toga dodao da uopšte ne sumnja da Šreder prima tajne uplate od Putina. Ipak je naglasio kako za tu tvrdnju nema dokaza.

„Šreder svojim ponašanjem šteti Nemačkoj“, kaže političar nemačkih liberala (FDP) Aleksander grof Lambsdorf u intervjuu za DW. Neozbiljno je kad bivši nemački kancelar rezultate analize Bundesverove laboratorije naziva špekulacijama, kaže Lambsdorf – koji u izjavama Navaljnog vidi dokaz njegove kontinuirane odlučnosti „da temeljno reformiše rusku državu – koja je sve autoritarnija, koja je prespavala ekonomske reforme i u kojoj je raširena korupcija.“

Bez obzira na činjenicu da Šrederovo delovanje može da bude i legalno, ono je nedostojno bivšeg nemačkog šefa vlade, naglašava Lambsdorf: „Koncerni poput Gazproma i Rosnjefta nisu privatni akteri tržišne utakmice, njihov vlasnik je ruska država koja energetiku koristi kao oružje protiv naših evropskih komšija.“

Gernota Erlera ne iznenađuje činjenica da zbog aktuelnog političkog razvoja tesan odnos Šredera i Putina sve češće otvara i brojna pitanja. SPD-ovac Erler kaže da je uvek bio istog mišljenja kao i Šreder po pitanju političke procene razvoja Rusije, ali na kraju ipak napominje: „Ali to jedinstvo je prestajalo kada se bi radilo o Putinu.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android