Francuska želi da ponudi autonomiju Korzici

Sredinom sedmice ministar unutrašnjih poslova Francuske Žeral Dermanin konačno je otputovao na Korziku, kako bi smirio uzavrelu atmosferu na tom francuskom mediteranskom ostrvu. Otkako je 2. marta u zatvoru, u Arlu napadnut bivši nacionalistički vođa Ivan Kolona, na ostrvu je situacija nemirna.

Kolona služi doživotnu zatvorsku kaznu, jer je 1998. optužen za ubistvo guvernera Kloda Erinjaka. Kolona je u komi nakon što ga je napao jedan islamista.

I tako se opet u središtu našla ostrvska istorija koju su obeležile pobune i otpori protiv vlade u Parizu.

Promene vladara i mnogo zanemarivanja

Zbog plaža i impresivnih pejzaža, Korziku zovu i „ostrvo lepote“. Ali to je slika Korzike iz ugla turističke industrije. A istoriju ostrva oblikovao je duh separatizma, koji se hrani zanemarivanjem od strane vladara koji su se tokom vekova menjali, kao i trajnim siromaštvom.

Koreni duha otpora na Korzici možda leže u dugogodišnjoj mučnoj borbi protiv francuske vojske u 18. veku. To ostrvo Francuskoj je 1769. godine prodala prezadužena grad-država Đenova. Od srednjeg veka ostrvo je pripadalo Italiji. Stanovnici su se pobunili protiv Francuza. Na kratko vreme ostrvo je bilo pod britanskom vlašću, a od 1811. godine Korzika pripada Francuskoj.

U 19. veku usledio je dug period ekonomskog pada: Korzika se vratila na nivo potrošačke privrede i uzgoju ovaca. Tokom tog perioda mnogi stanovnici ostrva emigrirali su u SAD ili u francuske prekomorske kolonije.

Inače, najpoznatiji sin Korzike je Napoleon Bonaparta, vojskovođa i kasniji vladar koji je razvio i usavršio strogi centralizam francuske države. Pre nego što je postao heroj militantnog nacionalističkog pokreta, osuđeni ubica Ivan Kolona ranije je bio pastir u malom primorskom gradu na Korzici.

Izvozni proizvod – korzikanska mafija

Za jedan od najuspešnijih izvoznih proizvoda mediteranskog ostrva u 20. veku, važi korzikanska mafija. Najsiromašniji region Francuske, gde petina stanovništva živi ispod granice siromaštva, već više decenija je rasadnik organizovanog kriminala. Filmadžije tamo već dugo vremena pronalaze inspiraciju.

Počeci sežu daleko u prošlost. Dvadesetih godina prošlog veka nastale su prve veze između korzikanske mafije i francuske politike. Naročito na jugu zemlje njihovi predstavnici su igrali veliku ulogu na lokalnom nivou, recimo u gradskoj većnici Marseja.

Za vreme nemačke okupacije Francuske došlo je do podele među korzikanskim klanovima, na one koji podržavaju nacionalsocijaliste i one koji podržavaju pokret otpora.

U posleratnoj istoriji iz njihovih redova dolaze muškarci koji su bili povezeni kako sa kriminalnim podzemljem, tako i sa francuskom politikom.

Tri puta više ubistava nego u Parizu

Fabris Rikoli iz Instituta za političke nauke u Parizu veruje da su postojanje korzikanske mafije i njen dalekosežni uticaj dugo vremena bili negirani. Tek kada je policija 2010. godine na jahti uhapsila klan Barezi-Kampanela koji je delovao na Korzici i u Marseju, obezbeđen je dokaz o postojanju „organizacije nalik mafiji, sa hijerarhijskom strukturom i vezama u privredi i društvu“.

Novac je zarađivala od korupcije, pranja novca i drugih kriminalnih aktivnosti. A pošto su francuske vlasti decenijama strahovale od militantnog pokreta za nezavisnost, borbi protiv korzikanske mafije se nikada nisu ozbiljno posvetile, kaže Rikoli.

Posledica toga je da Korzika već odavno ima jednu od najvećih stopa ubistava u Francuskoj. Na ostrvu je ubijeno tri puta više ljudi nego na širem području Pariza, među njima i četiri gradonačelnika.

Tradicionalno korzikanska mafija ima umešane prste u građevini, poslovima sa nekretninama, u biznisu sa otpadom, slično kao i italijanski klanovi sa kojima su Korzikanci tradicionalno povezani. Iznude novca za zaštitu, napadi eksplozivom i ubistva, problemi su kojima se u međuvremenu bave i građanske inicijative na Korzici, koje imaju za cilj borbu protiv mafije.

Godine militantnog otpora

Pored toga, sedamdesetih godina su nastali i nacionalistički pokret i razne separatističke grupe koje su okrenute borbi protiv centralne vlasti u Parizu. Ubistvo guvernera Kloda Erinjaka predstavljalo je „kraj nasilnog, tajnovitog korzikanskog pokreta“, kaže stručnjakinja za Korziku i publicistkinja Elin Konstanti.

Od sedamdesetih godina razne grupe su podsticale nerede koje je policija uspevala da uguši. Dobrih dvadeset godina kasnije, „naoružani separatisti doživeli su pad i takođe su desetkovani zbog internih sukoba“. Politička grupa koja je odgovorna za ubistvo guvernera nadala se ponovnom jačanju oružane borbe. Ali, postigla je upravo suprotno, kaže Konstanti.

U tadašnjim policijskim akcijama uhapšeni su mnogi militantni borci, iz čijih redova je tada Ivan Kolona identifikovan kao ubica u slučaju Erinjak. Skoro pet godina se uspešno krio od francuske policije i postao je neka vrsta narodnog heroja.

Napad na Kolonu u zatvoru, na francuskom kopnu, koji je on jedva preživeo, oživeo je sećanja na militantni pokret za nezavisnost ostrva. Nova generacija demonstranata koja Francusku poistovećuje s ugnjetavanjem, sada baca Molotovljeve koktele na zgrade državnih institucija i učestvuje u borbama sa policijom.

Na ostrvu je politička frustracija trajna kategorija. Nakon poslednjih izbora, u korzikanskoj politici dominiraju nacionalističke stranke, ali to nije dovelo do poboljšanja infrastrukture ili smanjenja visoke nezaposlenosti mladih.

Ministar unutrašnjih poslova i reč na slovo „A“

U centralistički uređenoj Francuskoj regionalna autonomija nije deo programa. Ali nakon intervjua za jedan lokalni list, ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin sada je u diskusiju uveo reč na slovo „A“. Više predsedničkih kandidata su za institucionalnu promenu Korzike, rekao je ministar i dodao: „Spremni smo da idemo čak do autonomije.“ On pritom misli na vladu Emanuela Makrona, koji se nada da će ponovo biti izabran u aprilu.

Korzika već sada ima viši stepen nezavisnosti od drugih regiona u Francuskoj, na primer što se tiče obrazovne, zdravstvene i saobraćajne politike. Ali deo militantnih nacionalista na ostrvu želi potpuno odvajanje od matice, dok drugi žele barem nezavisnu istragu napada na Ivana Kolonu i veću regionalnu nezavisnost.

Ministar unutrašnjih poslova obećava da će se o tome razgovarati tokom drugog mandata predsednika Makrona. Njegova vlada se nada privremenom primirju i odlaže rešavanje problema sa Korzikom za posle izbora.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.