Folker Tirk – ko je novi visoki komesar UN za ljudska prava?

Za većinu ljudi ime Folker Tirk ne znači mnogo. Taj 57-godišnji Austrijanac gotovo je nepoznat javnosti. Njegovo imenovanje za visokog komesara UN za ljudska prava stoga možda iznenađuje, s obzirom na to da su tu funkciju ranije obavljale visoke međunarodne ličnosti, čak i bivši šefovi država. Tirkova prethodnica, Mišel Bačelet, ranije je bila predsednica Čilea.

Rasadnik UN

Ali Tirk u okviru Ujedinjenih nacija nije nepoznat i tamo je obavljao važne funkcije. U svetskoj organizaciji angažovan je 30 godina, uključujući i ogranak UN za izbeglice – UNHCR, gde je od 2015. do 2019. bio na mestu zamenika visokog komesara. Taj doktor međunarodnog prava potom se preselio u kancelariju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša u Njujorku i smatra se da je on njegov čovek od poverenja.

Zbog svoje nove funkcije, Tirk sada odlazi u Evropu, u Ženevu, drugo sedište Ujedinjenih nacija. Od početka septembra postalo je jasno da će on biti naslednik Mišel Bačelet, nakon što ga je na tu funkciju predložio Gutereš i potvrdila Generalna skupština UN. On je deveti komesar za ljudska prava od osnivanja kancelarije 1993. godine.

Raznovrsni zadaci

Visoki komesar za ljudska prava najvažniji je poverenik Ujedinjenih nacija za tu oblast. On je na čelu Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i odgovoran je za sve aktivnosti i administraciju OHCHR.

Visoki komesar odgovara direktno generalnom sekretaru. Savetuje ga o politici UN o ljudskim pravima, predstavlja ga na sastancima organa za ljudska prava i drugim događajima za ljudska prava i obavlja posebne zadatke po njegovoj odluci. On mora da osigura podršku projektima, aktivnostima, telima i odborima programa za ljudska prava.

„Potrebni su nam svi na brodu“

Kada je stupio na dužnost, Folker Tirk je rekao da se nada „da možemo da iskoristimo sva sredstva koja su nam na raspolaganju da promovišemo ljudska prava svih ljudi“. Proveo je dugi niz godina „braneći prava nekih od najugroženijih ljudi na svetu – izbeglice, osobe bez državljanstva, interno raseljene osobe, ali i ljude koji su se našli u sukobima i nestabilnim situacijama“. U današnjem podeljenom svetu važno je, kaže, da postoji „izrazit glas savesti, razuma i mudrosti. Visoki komesar za ljudska prava mora biti taj glas“.

U video-snimku objavljenom na Tviteru, Tirk je naveo da se univerzalnost ljudskih prava mora povratiti. Takođe je istakao da želi da posebno stupi u kontakt s mladima i da ih zainteresuje za tu temu. „Kada su u pitanju ljudska prava, svetu su na ovom brodu u ovoj fazi potrebni svi!“

Kriza ne manjka

S druge strane, Tirk se nije pozabavio konkretnim izazovima u oblasti ljudskih prava – poput ruskog agresorskog rata u Ukrajini ili protesta u Iranu izazvanih smrću 22-godišnje Jine Mahse Amini. Navodna kršenja ljudskih prava u kineskom regionu Sinđijang takođe će verovatno pratiti novog visokog komesara za ljudska prava tokom njegovog četvorogodišnjeg mandata.

Njegova prethodnica Mišel Bačelet objavila je dugo očekivani izveštaj samo nekoliko minuta pre kraja svog mandata krajem avgusta – a Kina je te navode odbacila. Tirku zato ostaje težak zadatak. Grupe za ljudska prava zahtevaju da sledeći komesar UN za ljudska prava ima hrabrosti da se bori protiv najmoćnijih zemalja i osudi kršenja ljudskih prava.

Generalna sekretarka „Amnesti internešenela“ Agnes Kalamar izjavila je u septembru o Tirkovom imenovanju za visokog komesara: „On mora odmah da doprinese efikasnom odgovoru na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kineskom progonu miliona Ujgura i previše zaboravljenih kriza, od Jemena, preko Demokratske Republike Kongo, do Mjanmara i šire. Jačanje ljudskih prava u uslovima klimatskih promena i rastuće nejednakosti takođe bi trebalo da bude na njegovom dnevnom redu.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.