Film Džerija Luisa o Holokaustu – dokumentarac u Veneciji

Legendarni američki komičar Džeri Luis 1972. počeo je da snima film koji nikada nije stigao u bioskope. „Dan kada je klovn plakao“ (The Day The Clown Cried) je priča o nemačkom cirkuskom klovnu koji vređa Hitlera zbog čega završava u koncentracionom logoru gde onda „uveseljava“ decu koja se šalju u gasnu komoru. Radnja filma o Holokaustu jeste teška, ali problemi tokom produkcije i to što je to delo kasnije praktično nestalo, napravili su od njega mit među ljubiteljima filma.

„Kada ljudima kažete da je Džeri Luis delom napisao, režirao i da je glumio u drami o klovnu iz koncentracionog logora koji vodi decu u gasne komore, oni kažu: ’Šta? Zašto nikad nisam čuo za ovaj film? Zašto ga nikad do sada nisam video?’“, priča za DW novinar i filmski kritičar Šon Levi, autor knjige „Kralj komedije: Život i umetnost Džerija Luisa“.

Dokumentarac u Veneciji

Deo materijala iz filma „Dan kada je klovn plakao“ biće premijerno prikazan na ovogodišnjem festivalu u Veneciji. Dokumentarac Amerikanca Majkla Lurija i nemačko-australijskog autora Erika Fridlera „Od tame do svetla“ (From Darkness to Light) osvetljava istoriju nastanka i višedecenijsku borbu Džerija Luisa za taj film. U dokumentarcu je i nekoliko minuta originalnih snimaka, kao i jedan od poslednjih intervjua Džerija Luisa u kojem je on pričao o tom filmu.

U Veneciji se dokumentarni film prikazuje u selekciji „Klasici, koja je posvećena dokumentarcima o filmu.

„Ludi profesor“ želi da ga shvate ozbiljno

Džeri Luis je preminuo 2017. u 91. godini. Bio je legenda američkog šou biznisa. Postao je svetski poznat po svojim slepstik-komedijama kao što su „Pepeljuga“ i „Ludi profesor“. Početkom 1970-ih karijera mu je bila u zastoju, jer je želeo da ga shvate ozbiljnije.

Ponuđena mu je glavna uloga u filmu „Dan kada je klovn plakao“, zasnovanom na scenariju publicistkinje i kasnije TV-producentkinje Džoan O’Brajen i Čarlsa Dentona, tadašnjeg televizijskog kritičara lista „Los Anđeles egzaminer“. Ionako surova priča trebalo je da se završi tako što klovn jednog dana odluči da otprati decu na putu do gasnih komora i da umre zajedno sa njima. Imajte pritom na umu da je to trebalo da bude komedija.

Luisu, koji je bio Jevrejin, priča se dopala. I bacio se na posao. Otputovao je u Dahau i Aušvic da istražuje, držao je dijetu kako bi smršao za ulogu. Takođe je prepravio scenario kako bi bolje odgovarao njegovom komičarskom stilu. Dodao je šale i viceve, i promenio je ime glavnog lika: Karl Šmit je postao Helmut Dork. „Dork“ na engleskom znači idiot ili budala.

„Ovaj film nikada neće biti objavljen“

Producenti filma „Dan kada je klovn plakao“ od samog početka su muku mučili i sa pravnim problemima, a i sa finansijama. Luis je lično izdvojio dva miliona dolara od svog sve manjeg bogatstva. Tokom snimanja u Švedskoj i Parizu, kuburilo se s novcem. Kada je snimanje završena, švedski studio je zadržao neke od snimaka i originalnih negativa, jer su tvrdili da im Luis duguje 600.000 dolara.

Luis se ipak vratio u Sjedinjene Države sa prvim sirovim materijalom. Pokazao ga je Džoan O’Brajen, koja je kao scenaristkinja imala poslednju reč. Ali, to uopšte nije dobro prošlo. O'Brajan je bila užasnuta promenama koje je komičar napravio u originalnom scenariju.

„Izašla je iz sobe uplakana“, priča Luisov biograf Šon Levi. „Rekla je: ’Ovaj film nikada neće biti objavljen, nikada vam neću dati prava na njega.’“

Izgubljeno remek-delo ili potpuna katastrofa?

Samo nekoliko ljudi videlo je sirovu verziju „Dana kada je klovn plakao“, a reakcije su bile različite. Francuskom filmskom kritičaru Žan-Mišelu Frodonu film se dopao i u svom filmskom blogu „Sences Of Cinema“ 2016. godine je napisao: „Bizarna priroda tog filma nije njegova slabost, već njegova snaga.“

Američki komičar Hari Širer, koji je pozajmio glas za nekoliko likova u crtanoj seriji „Simpsonovi“, to je video drugačije. U intervjuu za magazin Spaj iz 1992. godine, opisao je film kao „drastično pogrešan“ i rekao da su njegov „patos i komedija totalno deplasirani“.

Sam Luis je tokom života iznosio pomešana osećanja o svom radu na tom filmu. „Taj film se mora videti“, napisao je u svojoj autobiografiji iz 1982. godine. A 2013. je na Filmskom festivalu u Kanu rekao: „Stidim se lošeg rada... Bilo je loše, loše, loše. Pogrešio sam.“

Erik Fridler je pregledao brojne originalne filmske scene tokom istraživanja za dokumentarac „Od tame do svetla“. „Mislim da su mnoge scene sjajne, a bilo je i scena koje su bile loše, loše snimljene, u kojima je [Luis] bio loš. A i drugih u kojima je zaista bio dobar“, rekao je Fridler još 2016, nakon premijere „Klovna“, jednog ranijeg dokumentarca o snimanju filma „Dana kada je klovn plakao“.

„Mislim da se pogubio... Da je imao više vremena, možda je mogao da pronađe način da materijal pretvori u tragediju ili tragikomediju“, ocenio je Fridler.

Zašto kompletan film nikada neće biti prikazan

Luis je 2015, dve godine pre svoje smrti, Kongresnoj biblioteci poklonio svoju ličnu arhivu, uključujući i materijal iz filma „Dana kada je klovn plakao“. Uslov je, međutim, bio da filmski materijal ne može biti prikazan najmanje deset godina.

Oni koji očekuju objavljivanje 2025. biće međutim razočarani, jer film ne može biti objavljen iz pravnih razloga: pokojna scenaristkinja Džoan O’Brajen tako je to odredila svojim testamentom. U intervjuu za DW, Luisov biograf Šon Levi naziva film „istorijskim dokumentom“ i dodaje: „To nikada neće biti komercijalni film.“

Možda je tako bolje. Bilo je nekoliko pokušaja da se prepravi originalni scenario O’Brajen i Dentona. Nova verzija je navodno u pripremi i biće snimana u Evropi, a za glavnu ulogu je predviđen Čevi Čejs. Ali, Levi veruje da je misterija oko „izgubljene komedije o Holokaustu Džerija Luisa“ možda i vrednija od samog filma. I da će tako ostati jedna od najvećih misterija Holivuda.