Fikret Abdić „Babo“ ponovo na slobodi

Na prvim višestranačkim izborima u BiH 1990. godine Krajišnik Fikret Abdić zvani „Babo“ dobio je najviše bošnjačkih glasova, ali je funkciju u tadašnjem Predsedništvu Socijalističke Republike BiH prepustio lideru Stranke demokratske akcije (SDA) Aliji Izetbegoviću. Dobar izborni rezultat analitičari pripisuju Abdićevim zaslugama za ekspanziju velikokladuškog privrednog giganta Agrokomerca.

Zbog neslaganja s politikom SDA, Babo je ratne 1993. godine osnovao tzv. Autonomnu pokrajinu Zapadnu Bosnu (APZB) i okrenuo se protiv legalnog rukovodstva BiH. Saveznike protiv Armije BiH Abdić je našao u Radovanu Karadžiću, Mati Bobanu i čelnicima tzv. Republike Srpske Krajine, a formiranje tzv. APZB podržali su i tadašnji predsednici Hrvatske i Srbije Franjo Tuđman i Slobodan Milošević.

U unutarbošnjačkom sukobu (1993-1994) poginulo je oko 3.000 ljudi, a mnogi civili i pripadnici nekadašnje Armije BiH su u logorima tzv. APZB ubijeni ili podvrgnuti torturama, o čemu je svedočio i tadašnji specijalni izvestilac za ljudska prava Tadeuš Mazovjecki. Nakon ratnih sukoba, Abdić je pobegao u Hrvatsku, gde je do smrti Franje Tuđmana uživao zaštitu režima.

„Protivustavno delovanje“

Abdić, koji je u BiH optužen za ratne zločine, uhapšen je u Hrvatskoj 2001. godine. Proces protiv krajiškog Babe okončan je pred Županijskim sudom u Karlovcu 2005. godine. Sud je utvrdio da je „Fikret Abdić protivno Ustavu BiH proglasio tzv. APZB i kao vrhovni komandant tzv. Narodne odbrane Zapadne Bosne planirao i organizirao otvaranje logora u koje su zatvarani protivnici APZB“.

Nakon što je odslužio dve trećine petnaestogodišnje zatvorske kazne, Abdić je u petak pušten na uslovnu slobodu. Po izlasku iz zatvora u Puli, njega je dočekalo oko 3.000 simpatizera iz Velike Kladuše te političke pristalice, članovi Demokratske narodne zajednice (DNZ) koju je Fikret Abdić osnovao 1993. godine.

Pitanje koje opterećuje Krajišnike je da li će se sa izlaskom Fikreta Abdića ponovo pojaviti aveti prošlosti, ili će konačno prestati trovanje međubošnjačkih odnosa u ovom delu BiH. „Izlazak Fikreta Abdića iz zatvora ne treba doživljavati kao provokaciju, niti ja osećam bilo kakve provokacije. Ovde se sasvim normalno živi“, kaže načelnik Opštine Velika Kladuša Admil Mulalić, član DNZ-a.

Nevidljive i bolne krajiške granice

Pristalice Fikreta Abdića mnogo očekuju od povratka Babe i ne veruju da će njegov izlazak iz zatvora pogoršati međubošnjačke odnose. „Mislim da je Abdić izgradio Veliku Kladušu i da će je opet izgraditi. Ne očekujem neke sukobe jer mnogi ljudi sada drugačije gledaju na sve što se dešavalo u prošlosti“, kaže Abdićev simpatizer iz Velike Kladuše.

Preživele žrtve Abdićevih zločina ne gledaju blagonaklono na ranije puštanje iz zatvora. Predsednik demobilisanih boraca Armije BiH iz Velike Kladuše Sead Delić podseća na „granice kojih nema u kartama, a koje su ispisane po mezarjima i spomen obeležjima“. „S obzirom na težinu ratnih zločina koje je počinio, smatram da je trebalo da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora“, izjavio je Delić za BH radio 1.

I dok zvaničnici DNZ-a smatraju da Fikret Abdić može promeniti političku i ekonomsku scenu u BiH, aktuelno rukovodstvo Unsko-sanskog kantona (USK) se nada da će Babo izvući pouke iz presude koja mu je izrečena. „Abdić je imao veliku šansu kod krajiškog naroda sve dok se nije upetljao u politiku i dok nije odlučio da krene putem kojim je krenuo. Nadam se da neće stvarati nepotrebne turbulencije u Krajini“, kazao je premijer USK Hamdija Lipovača.

Još se ne zna da li će „Babo“ po izlasku iz zatvora otići u Veliku Kladušu ili u svoju vilu kod Opatije. Na sudu u Rijeci uskoro treba da bude nastavljeno još jedno suđenje Fikretu Abdiću i njegovom sinu Ervinu zbog krivičnih dela privrednog kriminala, među kojima je i „protivpravno sticanje vile u Voloskom kod Opatije“. Suđenje je počelo prošle godine, a optuženi su se na početku procesa izjasnili da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odg. urednik: Nemanja Rujević