FAZ: Dodikovi napadi na BiH kao izborna strategija

Razloge za Dodikovu sklonost refendumima novinar Frankfurter Alegemajne cajtunga (FAZ) Mihael Martens vidi u „približavanju izbora" ili Dodikovoj potrebi da „skrene pažnju sa skandala korupcije". Rastuće ogorčenje bošnjačke većine u zemlji ali i Zapada pouzdano mu, kao "branitelju Srba", donosi glasove iz reda srpskog naroda, ali ono što Dodik sada radi ide i dalje od toga.

"Uspostava sopstvenog pravosuđa, poreskog sistema, a možda čak i vojske RS predstavlja kršenje Ustava", konstatuje FAZ i, pošto je 2022. izborna godina u Bosni, osvrće se na godinama isprobanu Dodikovu „referendumsku retoriku".

Od 1998. do 2001. i od 2006. do 2010. Dodik je bio šef vlade u Republici Srpskoj (RS). Od 2010. do 2018. bio je predsednik RS. "Nakon toga je postao jedan od tri predsednika države BiH i verovatno će se opet kandidovati za tu funkciju – iako bi referendumom najradije da odcepi Republiku Srpsku od Bosne, odnosno ukine državu BiH", piše FAZ. Kada je Crna Gora u maju 2006. referendumom povratila državnost izgubljenu 1918. i otcepila se od Srbije, Dodik je ukazao da bi RS mogla krenuti suprotnim putem, raspisati referendum i pridružiti se Srbiji - ako „politička elita muslimanske većine u Sarajevu ne prestane da traži ukidanje RS”.

Tada je, navodi se u članku FAZ-a, prestao i flert između SAD i EU s Dodikom, kojeg je Zapad ranije podržavao. Dodik je u RS u početku bio angažovan u borbi za vlast protiv stranke ratnog zločinca Radovana Karadžića (koji se u to vreme već skrivao, ali se još uvek smatrao moćnim i uticajnim).

Dodik: "BiH želi samo Zapad i bošnjačka većina"

Potom se citira Dodikova izjava, koju je često koristio, po kojoj "Bosnu i Hercegovinu želi samo Zapad i bošnjačka većina. "Za budućnost Bosne nije dovoljno da neki stranci žele ovu zemlju", rekao je Dodik 2008. u intervjuu za FAZ. Kada su bh. pravosudni organi 2009. godine vodili istragu protiv njega zbog korupcije, Dodik je to izjednačio s napadom na RS i ponovno uveo u igru ​​referendum o otcepljenju: "Ako neko ugrozi jasno definisanu poziciju RS-a u Bosni, nećemo imati drugi izbor."

Usledile su potom, kako se navodi u članku FAZ-a, Dodikove najave referenduma u januaru 2010. i aprilu 2011. kada je Skupština RS odlučila da se referendumom državnom pravosuđu BiH oduzmu ingerencije za RS. Zapravo, do toga nikada nije došlo, ali su "uzbuđene reakcije bile upravo ono što je Dodiku trebalo".

Istorijat referenduma, koji nabraja FAZ, nastavlja se 2015., kada je Izetbegović kao član Predsedništva BiH najavio ustavnu reformu, nakon čega je Dodik uzvratio pretnjom referenduma o otcepljenju najkasnije do 2017. godine. Takođe je potvrdio plan da se glasa o ukidanju nadležnosti Vrhovnog suda i Tužiteljstva BiH za RS, ali to se opet nije dogodilo.

A onda je u septembru 2016. Dodik održao referendum: Uz izlaznost od 55 posto, 99,8 posto ljudi je glasalo je da 9. januar bude "Dan RS”. Referendum je održan sedam dana pre lokalnih izbora u RS i imao je željeni učinak jačanja Dodikove stranke. Međutim, s obzirom da je u RS ignorisana odluka Ustavnog suda kojom je referendum proglašen nezakonitim, i kako se tamo 9. januar i dalje slavi kao "nacionalni praznik" - SAD su u januaru 2017. uvele sankcije Dodiku. EU se nije pridružila ovom koraku.

FAZ na kraju članka zaključuje kako bi oni koji ocenjuju Dodikove reči i dela „trebali da uzmu u obzir dugi istorijat najavljivanih pretnji bosanskohercegovačkoj državnosti” kao i da „samo Dodik zna koliko daleko je spreman da ide ovaj put”.

Priredila: Jasmina Rose

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu