Evropa se oporavlja

Dojče vele: Međunarodni monetarni fond je zadržao svoju prognozu za globalni privredni rast ove godine od 3,5 odsto, a za 2016. predviđa rast od 3,8 odsto. Da li je to dobra vest za globalnu ekonomiju?

Jakob Kirkegard: Generalno, globalni rast od 3,5 odsto ove i 3,8 odsto sledeće godine je samo osrednje dobra vest. Globalni rast ispod četiri odsto nije baš za pohvalu. Ali, ako bolje pogledamo, činjenica da industrijski razvijene zemlje rastu za 2,5 odsto, je dobra vest. To pokazuje da ukupno gledano, SAD, Japanu i evropskim zemljama, dobro ide. Problem je nastavak slabosti na tržištima zemalja brzog razvoja. Tu imamo ove godine rast od samo 4,3 odsto. To je daleko ispod njihovih mogućnosti.

Šta te zemlje mogu da poboljšaju?

Veći deo tu diktira Kina i njeno kontrolisano snižavanje rasta. To je zapravo dobra vest. To bih i ja tako uradio. Druga dobra priča jeste Indija u kojoj se za sada, sa 7,5 odsto, predviđa brži rast nego u Kini. Jedan od tri velika problema među tržištima brzog razvoja je očigledno Rusija, koju MMF verovatno vidi optimistički. Mislim da će recesija biti dublja od minus 3,8 odsto. Drugo veliko negativno iznenađenje je Brazil, gde ove godine imamo recesiju. To je rezultat nedostatka reformi i finansijske konsolidacije vlade. Postoji čitav niz mera koje vlada treba da sprovede da bi se to promenilo. I na kraju, zemlje izvoznice nafte, kao što su zemlje OPEC-a, trpe zbog pada cene nafte. One svoje ekonomije moraju da postave na šire temelje.

Međunarodni monetarni fond snizio je svoju prognozu za ekonomski rast u SAD. Da li Amerikanci moraju da se zabrinu?

Činjenica da je MMF u roku od tri meseca svoju prognozu za američku ekonomiju smanjio za pola procenta, jeste značajna promena. To pokazuje da je američka ekonomija oslabljena jakim dolarom. I pad cene nafte, za razliku od evrozone, ne deluje baš pozitivno na američku ekonomiju. SAD su takođe veliki proizvođač i izvoznik nafte. Ako cene robe padaju, delovi SAD, kao Teksas ili Severna Dakota, negativno su pogođeni. Ranija predviđanja to nisu u dovoljnoj meri uzela u obzir.

Evrozona i dalje raste na niskom nivou, ali ipak se ide uzbrdo. Da li to vidite kao početak ekonomskog oporavka?

Da, verujem da se evrozona nalazi u relativno snažnoj cikličnoj fazi oporavka. Prognoza MMF-a od 1,5 ove i 1,6 odsto sledeće godine, verovatno je niska. Mislim da će ove godine biti 1,8 odsto, a sledeće očekujem dva procenta. To je kombinacija raznih faktora. Cena nafte je pala, monetarna politika stimuliše rast, evro je oslabio. I ne mislim da Grčka evrozonu vuče na dole. I ne verujem u Greksit (izlazak Grčke iz evrozone prim. ur). Takođe, ne očekujem da će Rusija imati negativan efekat na rast evrozone. Sve to je dobra vest. Evrozona se razvija mnogo bolje nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina.

Jakob Funk Kirkegard je ekonomski i finansijski stručnjak u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu.