Evropa se okreće Balkanu

Donedavno je u Briselu preovladavalo mišljenje da bi Balkan trebalo „zamrznuti“ i sa njim se pozabaviti tek kada EU za to nađe vremena. To smatra politolog Ivan Krasnev. Ali razvoj događaja je bio sasvim drukčiji. Finansijska kriza u Grčkoj, ruska agresivna politika, energetski planovi Rusije koji su uključivali i Balkan, bliskoistočni izbeglički zbegovi preko Balkana, stotine hiljada potražilaca azila sa zapadnog Balkana, siromašni migranti iz Bugarske i Rumunije, sve to je rubni evropski region vratilo u centar pažnje politike Evropske unije.

Svaki deseti Evropljanin (ako se ne računa Turska) živi na Balkanskom poluostrvu. Region je heterogen, ali u poređenju sa ostalim regionima njegove zemlje ipak poseduju i izražene zajedničke osobenosti: siromaštvo, ekonomska i društvena zaostalost, nedostatak vladavine prava, politička nestabilnost. Krizna godina je dodatno zaoštrila već postojeće probleme. Johana Dajmel iz minhenskog „Društva za jugoistočnu Evropu“ naziva region „sastavnim delom jezgra Evrope“, pa bi EU pod hitno morala da pronađe nova rešenja, strategiju i instrumente za Balkan.

Beg od siromaštva

Analitičari se slažu u oceni da je neophodno da se regionu posveti više pažnje i da je to u sveukupnom evropskom interesu. Pojnajpre izbeglice koje sa Balkana ili samo preko njega stižu u EU potvrđuju ovaj nalaz. „Sada se mora razgovarati sa tim zemljama. Ne više razgovarati o njima nego – sa njima“, smatra Dušan Reljić iz Fondacije nauka i politika. On podseća da je najveći broj izbeglica u prvoj polovini godine u Nemačku dođao sa Zapadnog Balkana. Nemačka je takođe zemlja u koju je iz Rumunije i Bugarske došlo najviše takozvanih „doseljenika iz siromaštva“, njih preko 200.000 u poslednje dve godine. Ti ljudi beže zbog nedostatka perspektive u svom zavičaju.

„Za čitav region, nezavisno od toga da li su zemlje članice Evropske unije ili nisu, karakterističan je relativno nizak životni standard i pre svega velika nezaposlenost među mladima. Sve veći je jaz u dohotku i blagostanju između evropskog severa i juga. Protesti u Bosni 2014. i u Makedoniji s proleća 2015. ili aktuelni protesti u Crnoj Gori nose u sebi zahtev za novom političkom kulturom i ekonomskom, demokratskom i političkom perspektivom“, konstatuje Johana Dajmel. Oko takve perspektive bi se morale potruditi i balkanske zemlje i EU, inače će migracioni pritisak ostati konstantan.

Balkanski izbeglički put

Drugom polovinom godine Balkan je opet dao materijal za glavne vesti. Stotine hiljada bliskoistočnih izbeglica su potražili put na zapad preko Grčke, Makedonije, Srbije, delom i preko Bugarske, Hrvatske i Slovenije. Naročito Makedonija i Srbija nisu imale lak zadatak organizovanja tranzita. Ipak, veći izgredi ili nasilje su izostali. Izbeglice nisu svuda naišle na dobrodošlicu, ali su ih samo preusmerili prema Austriji i Nemačkoj. Dušan Reljić kaže da su se Makedonija i Srbija prema izbeglicama ponašale humanije nego neke članice EU: „Začudo, članice Evropske unije iz regiona su više doprinele tome da se loše misli o Balkanu, dok su zemlje koje nisu članice dale pozitivan doprinos“.

Balkanske vlade jednim delom nisu na vreme uvidele problem pa se nisu pripremile. Krijumčarske bande su dobro zarađivale na ljudskoj nevolji sve dok nije organizovan kakav takav prijem i prevoz izbeglica. Kvote Evropske unije nisu naišle na odobravanje. Doduše, vlade u Zagrebu, Sofiji i Bukureštu su pristale na njih, ali stanovništvo nema pozitivan odnos prema izbeglicama. Antiliberalne i ksenofobične reakcije su bile posebno primetne u Bugarskoj, zbog čega su izbeglice zaobilazile ovu zemlju. U odnosu na izbeglice Evropa se opet podelila, a balkanske zemlje su bile uglavnom u grupi sa Mađarskom, Poljskom ili baltičkim zemljama koje ne žele izbeglice.

Granice i bezbednost

Veliki broj izbeglica je na dnevni red stavio pitanje spoljnih granica Evropske unije. Ivan Krastev kaže: „Evropska unija već deset do petnaest godina pokušava da zaobiđe tu temu. Sada mora da reši problem, ako hoće da reši izbegličku krizu“.

I NATO mora da zaštiti svoje granice na Balkanu. Rumunija I Bugarska su kao članice zapadne vojne alijanse više puta tokom godine ukazivale na opasnost koju za njih predstavlja konflikt u Ukrajini. Bukurešt je ima dodatni sukob sa Moskvom oko Moldavije i njenog otcepljenog dela Pridnjestrovlja. Geopolitičke i energetske planove Kremlja u regiji trebalo bi shvatiti ozbiljno, kaže Johana Dajmel i objašnjava: „S jedne strane, Srbija je u strateškom partnerstvu sa Moskvom, a sa druge strane, Crna Gora koja je upravo dobila poziv da se priključi NATO. Naposletku, migracije I izbeglička kretanja imaju bezbednosnu komponentu, jer bi moguće versko radikalizovanje muslimanskih zajednica u regionu predstavljalo potencijalnu opasnost I za te zemlje I za Evropu. U odnosu na sva ta pitanja Balkan igra važnu ulogu za celu Evropu, sada još više nego pre“.