Evropska pomoć Ukrajini je duplo veća od američke
13. oktobar 2023.
Ukupni obim vojne, finansijske i humanitarne pomoći, koju su evropske zemlje već stavile Ukrajini na raspolaganje ili su je obećale, dva puta je veći od američke pomoći toj zemlji. U planovima evropskih država ta je pomoć već zacrtana kao posebna stavka, i u budžetu Evropske unije, ali i u budžetima pojedinih zemalja.
Do ovog saznanja došla je grupa naučnika sa Instituta za svetsku privredu (IfW) u nemačkom Kilu. Institut od ruske invazije u okviru projekta "Ukraine Support Tracker" prati i dokumentuje međunarodnu podršku Ukrajincima. U najnovijem izveštaju se nalaze podaci koji su bili dostupni do 31.jula 2023.
Novčana, odnosno druga pomoć koja je Ukrajini obećana na poslednjem sastanku takozvane „Ramštajn-grupe“ u sredu u Briselu, nije uključena u rezultate. Na ovonedeljnom sastanku je američki ministar odbrane Lojd Ostin doduše naglasio kako će SAD nastaviti da pružaju podršku Ukrajini sve dok to bude potrebno. Ali, unutrašnjepolitičke trzavice u Vašingtonu bude sumnje oko toga hoće li američka vlada zaista i ubuduće moći da šalje pomoć Ukrajini u istom obimu kao do sada.
Članice udvostručile pomoć
"Zanimljivo je kojom je brzinom Evropa prešla na program trajne, višegodišnje pomoći Ukrajini“, kaže Kristof Trebeš, rukovodilac tima koji objavljuje "Ukraine Support Tracker". „U poređenju s tim SAD sad znatno kaska iza EU, s obzirom na to da SAD poslednjih meseci nije dala nikakva znatnija nova obećanja pomoći“.
Trebeš naglašava da je „udvostručenje pomoći EU izuzetna promena u odnosu na prvu ratnu godinu, kada je Vašington diktirao tempo. Evropska komisija je u Briselu 20. juna objavila da će podrška Ukrajini u finansijskom planu za godine od 2024. do 2027. biti udvostručena na 50 milijardi evra.
Istovremeno je više evropskih zemalja predstavilo i sopstvene višegodišnje programe pomoći.
Nemačka je tako pripremila četvorogodišnji paket vojne pomoći vredan 10,5 milijardi evra (2024.-2027.), Norveška će u roku od pet godina Ukrajincima na raspolaganje staviti pomoć vrednu 6,6 milijardi evra – otprilike pola te svote je vojna pomoć. Slične pakete višegodišnje pomoći usvojile su i Danska, Velika Britanija, Švajcarska, Švedska, Portugalija i Litvanija. A osim toga neke države na raspolaganje stavljaju i sredstva za kratkoročnu pomoć, pre svih Nemačka (619 miliona evra) i Velika Britanija (286 miliona evra).
Kada se sabere pomoć koju je obećala EU i pomoć pojedinačnih zemalja članica, onda se dolazi do svote koja je skoro dva puta veća od onih 70 milijardi evra, koje je Vašington po navodima "Ukraine Support Tracker" već dao ili obećao Ukrajini.
A kad u tu kalkulaciju uključimo i druge evropske zemlje koje nisu članice Evropske unije, onda se ukupni obim pomoći evropskih donatora penje na 156 milijardi evra.
Visina pomoći u odnosu na BDP
Lista zemalja koje su Ukrajincima već stavile pomoć na raspolaganje znatno se menja kada se visina pružene pomoći posmatra u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP).
“U odnosu na BDP, uz uvažavanje višegodišnjih programa pomoći, Norveška je najveći donator. Ta zemlja je Ukrajini obećala pomoć koja iznosi 1,7 odsto norveškog BDP-a”, zaključuju stručnjaci Instituta za svetsku privredu.
Slede baltičke zemlje Litvanija, Estonija i Letonija, koje su uznemirene razvojem situacije, odnosno pretnjom koju vide u Rusiji.
Danska je na petom mestu sa skoro tri milijarde evra, odnosno 1,1 odsto BDP-a. Među deset prvih zemalja nalaze se još Poljska, Slovačka, Češka, Nemačka i Finska. Od tih pet država za sada je samo Nemačka obećala višegodišnji program pomoći. U Slovačkoj bi se zbog ishoda parlamentarnih izbora održanih 30. septembra moglo dogoditi da ta zemlja redukuje pomoć Ukrajini, ili da je čak obustavi. SAD za pomoć Ukrajini izdvaja 0,3 odsto svog BDP-a i nalazi se na 16. mjestu po ovoj statistici.
Obećano (ni)je isporučeno
"Uprkos novim obećavajućim najavama slanja pomoći treba ipak da se sačeka i vidi koliko će od toga zaista biti i isporučeno, odnosno kad“, upozorava Kristof Trebeš iz Instituta za svetsku privredu. "U prošlosti su evropski donatori često bili spori u slanju obećane pomoći, to će se, nadajmo se, u budućnosti događati ređe.“
Po navodima stručnjaka iz Kila, još uvek postoji veliki jaz između obećane i isporučene pomoći, naročito u pogledu tenkova, artiljerijske municije i raketnih sistema protivvazdušne odbrane. Ali oni naglašavaju:
„Što se tiče sistema teškog naoružanja bilo je dosta novih isporuka. Udeo stvarno isporučenih sistema u odnosu na one koji su bili obećani po najnovijim podacima povećao se za pet odsto i sada iznosi 69 odsto.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.