EU stvara Odbrambenu uniju

23 zemlje EU dogovorile su usku vojnu saradnju. Ona se bazira na povećanju budžeta za odbranu, zajedničkim projektima naoružanja i slanju interventnih trupa u krizne oblasti.

"To je veliki korak u pravcu samostalnosti i jačanja bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije", izjavio je u Briselu ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel. Visoka predstavnica EU Federika Mogerini nazvala je to "istorijskim momentom" za Evropu.

Prema navodima koji su došli iz krugova bliskih nemačkoj vladi na stolu se nalazi 50 predloga za zajedničke vojne projekte. Instrument za takvu Evropu sa dve brzine, u kojem neke države EU brže napreduju ka integraciji od drugih, se u EU-žargonu se naziva "stalna struktuirana saradnja".

Evropske države po prvi put ostvaruju svoju obavezu u pravcu zajedničkog naoružavanja, zajedničkog investiranja i zajedničkog slanja vojnika u vojne misije i operacije

Politička brizantnost

Ministarka odbrane Ursula fon der Lajen (CDU) i ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel (SPD) su u ime Nemačke potpisali dokumenat o zajedničkoj odbrani zemalja EU, koji je politički veoma brizantan. Razlog tome je što je aktuelna nemačka vlada, nakon izbora, na vlasti samo dok se ne formira nova vlada. Momentalno se vode pregovori o stvaranju takozvane Jamajka-koalicije, koju bi činile dve hrišćanske stranke unije CDU/CSU, Liberalna partija FDP i Zeleni.

Zeleni su bili veoma kritički nastrojeni prema povećanju izdataka za odbranu. Povećanja, koja su za 2017. godinu usvojili demohrišćani i socijaldemokrati, Zeleni su odbacili kao preterana. Nemačka vlada je reagovala tako što je saopštila da su potpisom stavljenim na ovaj dokumenat, samo potvrđeni postojeći planovi i obaveze EU na polju zajedničke odbrane.

Ciljevi NATO

Tako se naprimer ukazuje na cilj NATO o "dva procenta": Njime se predviđa da sve članice EU do 2024. godine izdvajaju dva posto od svog bruto-društvenog proizvoda za naoružanje i vojsku. Formulacija EU o tome je puno direktnija - čak i ako joj nedostaje podatak od dva procenta. EU-dokumenat ide tako daleko zato što se potpisnici po prvi put obavezuju na "ubrzane političke postupke na nacionalnom nivou", uključujući "moguće ispitivanje procedura odlučivanja u svakoj zemlji pojedinačno".

Kako piše Zidojče cajtung, ova formulacija cilja na postojeću nemačku parlamentarnu ogradu, kada je reč o misijama Bundesvera u inostranstvu. Odluke o nemačkim mirovnim misijama u inostranstvu uvek mora da potvrdi Bundestag. Evropski partneri već godinama to smatraju faktorom nesigurnosti kada su u pitanju zajednički poduhvati.

jr (afp, dpa, rtr)