EU preti Rusiji ekonomskim sankcijama

Evropska unija očekuje od Rusije da neće dalje da destabilizuje Ukrajinu i da će da podrži mirovni plan novoizabranog ukrajinskog predsednika Petra Porošenka. To je poruka sa sastanka ministara spoljnih poslova EU održanog u Luksemburgu. Na sastanku je, u svojstvu gosta, učestvovao i ukrajinski ministar spoljnih poslova Pavlo Klimkin. Ukoliko Rusija ne pokaže spremnost na saradnju, šefovi država i vlada Evropske unije bi već na narednom samitu, koji se održava u petak (27.6), mogli da uvedu sveobuhvatne ekonomske sankcije Rusiji.

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je izjavio: „Spremni smo na proširene sankcije, niko u Moskvi ne treba u to da sumnja.“ Takve sankcije bile bi sveobuhvatne i snažno bi pogodile Rusiju – naravno i zemlje EU. Nemačka na primer ima široke trgovinske veze sa Rusijom, a Francuska želi da proda dva ratna broda Rusiji. Zbog toga Evropska unija balansira: ona želi rusko rukovodstvo dovoljno jasno da upozori, ali i da u sopstvenom interesu spreči uvođenje sankcija trećeg stepena, ukoliko je to ikako moguće.

Ruski građani u oklopnim vozilima

Do sada su na snazi bile sankcije EU koje podrazumevaju samo zabranu putovanja i blokiranje računa za nekoliko desetina Rusa. Pored toga zabranjen je i uvoz robe sa Krima. To ukrajinsko poluostrvo Rusija je pre nekoliko sedmica anektirala, ali Krim je za EU međunarodnopravno i dalje deo Ukrajine. Ukoliko Rusija želi da spreči uvođenje sveobuhvatnih ekonomskih sankcija, EU očekuje da Moskva u budućnosti ne dozvoli prolazak ni boraca, ni oružja ili druge ratne opreme separatistima preko granice ka istoku Ukrajine. Moskva te optužbe odbacuje.

Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt sarkastično je primetio: „Ne znam da li je uobičajeno da ruski građani budu opremljeni tenkovima T-64? Ruski građani u svakom slučaju tenkovima T-64 prelaze granicu, a svaka normalna carina bi to trebalo da uoči“. Bilt ima malo nade u to da će Rusija zaista da zatvori granicu za separatiste. On je rekao da je Moskva doduše pozdravila ukrajinsko primirje, „ali punom parom vodi propagandni rat“.

I dok Evropska unija Rusiji s jedne strane pokazuje crveni karton, s druge strane se priprema za dalje približavanje Ukrajini, ali i Gruziji i Moldaviji. U slučaju Ukrajine, Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU, koji je bio pripremljen još za vreme bivšeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča, doveo je do prvih napetosti sa Rusijom. Sada, kada je izabran novi predsednik, orijentisan ka Zapadu, Unija smatra da je došlo vreme da se taj korak sada i preduzme. Zato bi potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju trebalo da bude obavljeno na samitu koji se održava ovog petka u Briselu.

Evropska unija uskoro želi da u Ukrajinu pošalje i svoje savetnike za rad policije. Međutim, kada je reč o sve tri zemlje – Ukrajini, Gruziji i Moldaviji – brojni evropski političari očekuju rusku odmazdu ukoliko te bivše sovjetske republike pokušaju da se izvuku iz ruskog zagrljaja. Karl Bilt je tako u Luksemburgu rekao: „Rusija je zapretila svim mogućim trgovinskim sankcijama. To podriva pravo država da same odlučuju o svojoj sopstvenoj budućnosti.“

Putin u Austriji

Bilt strahuje i za unutar-evropsko jedinstvo. On posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Austriji u utorak (24.6), dakle pre briselske odluke o sankcijama Moskvi, vidi kao ruski pokušaj da se EU podeli: „Oni to uvek pokušavaju kada su saterani u ćošak“. Njegov austrijski kolega Sebastijan Kurc je pak stao u odbranu politike svoje zamlje: „Legitimno je razgovarati sa obe strane. To nije nikakvo istupanje.“

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer u utorak (24.6.) ponovo boravi u poseti Ukrajini gde će razgovarati sa Porošenkom, „kako bi se tokom ostatka sedmice moglo jasnije sagledati gde je moguća i neophodna podrška evropskih i susednih država“. Tako bi se do održavanja samita EU u petak na diplomatskom parketu moglo dogoditi još mnogo toga. Reč je o odlučujućem pitanju o tome da li Evropska unija smatra da je došlo vreme za ekonomske sankcije protiv Rusije ili ne. Naravno samo jedan glas protiv dovoljan je da se spreči ono o čemu EU mora da donese jednoglasnu odluku.

Strah od širenja sukoba na Bliskom istoku

Istovremeno, kada je reč o uvođenju dodatnih sankcija Siriji, Evropska unija je jedinstvena. Sve zemlje-članice, njih 28, postigle su u Luksemburgu dogovor da protiv 12 ministara sirijske vlade budu uvedene sankcije zabrane putovanja i da njihovi bankovni računi budu blokirani „zbog njihove odgovornosti za teške povrede ljudskih prava“. Nakon dugog niza sankcija donesenih tokom građanskog rata u Siriji, sada je skoro 200 osoba iz krugova bliskih predsedniku Bašaru al-Asadu na listi onih protiv kojih su podignute sankcije. Na istoj listi je više od 50 preduzeća i organizacija. Te sankcije do sada nisu dale skoro nikakve rezultate.

Ipak, čini se da Asad u tom regionu u međuvremenu predstavlja skoro mali problem. Evropska unija, naime, još nije dala nikakav odgovor na invaziju sunitsko-islamističkih boraca ISIS. Ta organizacija želi da u Iraku i Siriji formira islamsku državu. Mnogi strahuju da bi Irak, sa svojom šiitskom većinom, mogao da se raspadne što bi dovelo do novog nasilja i ogromnog broja izbeglica. Nemački ministar spoljnih poslova Štajnmajer smatra da je dosadašnja vlada u Iraku imala malo obzira prema manjinama u zemlji. „Ono što je sada važno jeste formiranje vlade u Iraku koja će obuhvatiti sve regione i religije“, rekao je Štajnmajer. Ipak, zajednički koncept Evropske unije o tome kako bi i da li bi ona uopšte mogla da dâ doprinos rešavanju najnovije krize, za sada je izostao. „Evropska unija poziva sve aktere u regionu da podrže nastojanja za postizanje stabilnosti u regionu i u Iraku“, navodi se skoro bespomoćno u završnom saopštenju sa sastanka ministara spoljnih poslova EU održanom u Luksemburgu.