EU neće Grčku ostaviti na cedilu?

Grčki bankrot predviđa se već nedeljama i mesecima. Atina je, svejedno, do sada uspevala da ispuni obaveze plaćanja međunarodnim poveriocima. Razlog nisu izdašni poreski prihodi. Grčka svoje preživljavanje može da zahvali pre svih Evropskoj centralnoj banci (ECB). „Grčke poslovne banke ECB trenutno snabdeva likvidnim sredstvima za slučaj nužde. One taj novac koriste kako bi kupile grčke državne obveznice s kratkim rokom dospeća. Tako Grčka dobija na vremenu, bar tokom predstojećih nedelja“, kaže Nikolaus Hajnen, analitičar najvećeg nemačkog finansijskog instituta, Dojče bank. I opštine i državna preduzeća dobili su uputstva da državi stave na raspolaganje svoja likvidna sredstva.

Grčka je živela na (pre)visokoj nozi. Ta zemlja kontinuirano mora da podmiruje obaveze koje ima prema kreditorima. Danas (8.5.) je na redu transfer poveće sume. Od juna do decembra Grčka samo Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) mora da vrati 5,4 milijardi evra. To su milijarde koje Grci nemaju.

Da bi podmirili kamatne obaveze i stare dugove zamenili novim, Grcima nije potrebna samo poslednja rata od 7,2 milijardi evra iz drugog paketa pomoći. Njima je potreban novi, treći paket. Ali novac će da „poteče“ samo u zamenu za onu čuvenu listu reformi, koju premijer Aleksis Cipras ne želi da isporuči u željenom obliku, u obliku koji se „sviđa“ kreditorima.

Evropi je potrebna Grčka

To je naizgled bezizlazna situacija. Ali samo naizgled. Na sastanku ministara finansija zemalja-članica eurozone koji je zakazan za ponedeljak (11.5), ne očekuje se nikakv proboj, ali Nikolaus Hajnen polazi od toga da će preostalih 7,2 milijardi evra iz tekućeg programa pomoći biti isplaćeno krajem juna – u poslednji čas. „Tada će se evro-partneri sporazumeti sa Grčkom oko toga da ta zemlja ipak učini nešto i novac će poteći kako bi se zagarantovala stabilnost sistema“, kaže taj stručnjak za DW.

Po njegovoj proceni i treći paket pomoći Grčkoj biće „zapakovan“. „Ne smemo da zaboravimo da se Grčka nalazi na geostrateški važnom položaju u Evropi. Evropi je potrebna Grčka, kao baza na istočnom Mediteranu. Zato je Evropa neće ostaviti na cedilu“, uveren je Hajnen. To zna i Grčka, dodaje naš sugovornik, i baš zato vlada nastupa tako drsko u pregovorima kako bi uspela da progura svoje pozicije. „Ponašanje grčke vlade zato je sigurno dobar pokazatelj toga da signali za Grčku ni izbliza nisu tako loši kako se to trenutno sugeriše u medijima.“

Bankrot se svejedno ne isključuje

To ipak ne znači da Atini više ne preti državni bankrot. „Uprava i politička administracija u Atini su toliko haotični da se ne može isključiti kratkoročna insolventnost“, kaže Nikolaus Hajnen.

Takva „nezgoda“ ne mora nužno da dovede do izlaska Grčke iz evrozone. Hajnen kaže da se ne treba pribojavati panike investitora. Na kraju krajeva, 80 odsto grčkih državnih obveznica u rukama je drugih zemalja monetarne unije. Ako Grčka ne bude u stanju da podmiruje dug, to bi bila neka vrsta „nesporazuma u porodičnom krugu“.

Evropska centralna banka učiniće sve što je moguće da te „nesporazume“ otkloni, uveren je Hajnen. „Verovatno bi ECB Grčkoj centralnoj banci dozvolila da poslovne banke snabdeva sa još više likvidnosti kako bi one mogle da pomognu toj zemlji kratkoročnim programima refinansiranja.“ Upravo je to razlog zbog kojeg taj stručnjak ne veruje da će se u Grčkoj dogoditi totalni državni bankrot argentinskih dimenzija, dakle insolventnost koja bi potrajala i nekoliko meseci.

Prema mišljenju Nikolausa Hajnena, Grčka će ostati deo monetarne unije zbog još jednog razloga: „Zemlje s jakom valutom teško tu valutu mogu da zamene nekom slabom“. Drahma, ukoliko bi se zaista ponovo uvela, ne bi mogla da se nosi sa evrom.

Grčki problemi neće naravno biti rešeni samo ostankom u evrozoni. „Grčka će na duži rok ostati zemlja sa nesolidnom fiskalnom politikom i visokim političkim rizicima, zbog čega će partneri u evrozoni i ubuduće ostati nervozni.“