EU i dalje posreduje između Beograda i Prištine
15. maj 2013.Evropska unija je, još uvek, posrednik u dijalogu, poruka je iz Brisela povodom navoda u srpskim medijima da bi moglo da dođe do evropske arbitraže u procesu sprovođenja dogovora Beograda i Prištine. U kabinetu šefice evropske diplomatije kažu da su premijeri Srbije Ivica Dačić i Kosova Hašim Tači pozvani u Brisel na novi sastanak u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa, a u cilju razgovora o koracima potrebnim za implementaciju dogovora od 19. aprila.
„Vi znate da je implementacija apsolutno ključna i naš rad na tome se nastavlja“, kaže za Dojče vele Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU: „Istina je da dogovora o planu za implementaciju nije bilo. Mi dalje radimo na tome i verujemo da su i dogovor i njegova implementacija u interesu i Srbije i Kosova. Mi smo posrednik ovog procesa i to je i dalje naša uloga.“
Dvoumljenja oko dogovora nema…
Tehnički pregovori o implementaciji sporazuma koji bi trebalo da vode normalizaciji situacije, prvenstveno na severu Kosova, završeni su međusobnim optužbama delegacija Beograda i Prištine o namerama da se dogovoreno izmeni, odnosno da se ubace novi elementi. I dok neki sada očekuju da će Evropska unija dati svoje tumačenja briselskog sporazuma kako bi se videlo kako dalje sa primenom, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, u razgovoru za DW situaciju ocenjuje ovako:
„Ono što je dogovoreno to je napisano. Dokumenta su javna. Tu ne može biti posebnih dvoumljenja. Timovi za implementaciju se redovno sastaju i oni moraju da dogovore način realizacije. Ja ovo više razumem kao stvaranje povoljnije političke klime kako bi na obe strane što veći broj odgovornih ljudi, ali pre svega najšira javnost, shvatili potrebu za ovim sporazumom i na kraju ga i primenili.“
...ali ima njegove razrade
I dok se u Briselu svi slažu oko važnosti suštine dogovora Beograda i Prištine, neslaganja, očigledno, ima oko njegove sadržine: „Sam sporazum sastoji se od jedne i po strane, od 15 tačaka koje su vrlo šture i kratke. Potrebno je još puno razgovora kako bi se to razjasnilo i prevelo u oblik koji se uopšte može primeniti“, ocenjuje za Dojče vele, direktor za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi Marko Prelec.
I dok Prelec objašnjava da je razrada potrebna i za „jednostavnije tačke“ kao što su sudstvo i policija, on upozorava da postoje i zahtevnije tačke o stvaranju zajednice srpskih opština, gde ima „težih problema“ kao što su pridobijanje Srba sa severa Kosova da uopšte učestvuju u primeni dogovora Beograda i Prištine.
Šta posle 1. jula?
Istovremeno, izvestilac za Srbiju Kacin očekuje da se na sastanku 21. maja proceni gde i šta bi trebalo napraviti u narednim danima kako bi se ono što je potrebno do juna, kao i ocene zemalja članica o napretku Srbije i Kosova, završilo: „Posle mnogih razgovora sa Srbima sa Kosova došlo je do značajnih pomaka. Zato očekujem da će se napraviti procena šta i kada je moguće realno primeniti“, kaže Kacin.
Istovremeno, on naglašava da „politika nije samo od danas do sutra“ i da bi naredni sastanak Dačića, Tačija i Ešton u Briselu trebalo razumeti kao priliku da se razgovara i o tome šta posle 1. jula kada Srbija, prema rečima Kacina „navodno dobije datum, ako se sporazum primeni.“
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković