Erdoganov prezidijalni sistem i njegove mane
13. jul 2020.
Ustavnoj reformi turskog političkog sistema prethodila je teška višemesečna bitka. Vlada je tvrdila da će se novim sistemom odluke donositi "brže, efikasnije i stabilnije", a i da će se smanjiti birokratija. Opozicija je verovala da će taj potez dovesti do "vladavine jednog čoveka", a neki kritičari su novi sistem vlasti videli čak i kao smrt turske demokratije.
Na referendumu za izmene ustava u aprilu 2017. godine pristalice izmena su pobede - za dlaku: 51,4 odsto birača je na glasačkom listiću označilo "evet", odnosno "da", što je samo oko tri odsto više od glasova koji su bili protiv. Devetog jula 2018. godine, pre dve godine, uveden je predsednički sistem. Turski šef države je dobio veća ovlašćenja nego ikad ranije u turskoj istoriji, a parlament u Ankari završio je sa znatno manjim ovlašćenjima od onih koja je imao.
Erdogan vlada dekretima
Mišljenja o predsedničkom sistemu još uvek se jasno razlikuju: dok predsednik Erdogan i njegova vlada govore o većoj efikasnosti, strahovi protivnika su se obistinili.
Glavni razlog ovog skeptičnog stava je što je Erdogan u poslednje dve godine vrlo često koristio jedan poseban aspekt svoje nove vlasti i odluke sprovodio dekretom: 64 puta je doneo takve propise, usvojio 2.229 pojedinačnih članova zakona - bez ikakvih konsultacija sa parlamentarcima ili potvrde od strane parlamenta. Poređenja radi, turski parlament sa svojih 600 poslanika izjasnio se o samo 104 zakona - koji su sadržavali ukupno 1.493 članova.
Mnogi kritičari vide česte odluke dekretom kao dokaz da je Erdogan potpuno nadmoćan u odnosu na parlament otkako je uveden novi sistem vlasti. Pored toga, vladajuća koalicija Erdoganove islamsko-konzervativne AKP i ultranacionalističke MHP ima jasnu većinu u turskom parlamentu. Čak i sa onim zakonodavnim inicijativama koje se iznose pred parlament, opozicija se lako može nadvladati.
Mnogi opozicioni političari osjećaju se bespomoćnim zbog predsedničkih ovlašćenja. Svoju jedinu nadu polažu u Ustavni sud Turske. Najveća opoziciona stranka, socijaldemokratska CHP više puta se obraćala turskom Ustavnom sudu kako bi osporila predsedničke dekrete: od početka predsedničkog sistema tražili su ukidanje 64 dekreta i 104 zakona. Ali manje stranke, poput nacionalističke stranke Iyi ili prokurdske HDP, ne mogu čak ni da upotrebe ovaj alat - imaju premalo zastupnika u parlamentu i nemaju pravo da se žale najvišem sudu u Ankari.
"Nema više kulture diskusije"
Poslanik CHP i ustavni pravnik Ibrahim Kaboglu opisuje novi sistem kao "monokratiju" jer je cela uprava prilagođena samo jednoj osobi. "Turski predsednik uvek daje uputstva, a njegovi ministri ih slede".
Kaboğlu smatra da se tvrdnje vlade da će turski parlament biti efikasniji nakon ustanve reforme, u prve dve godine implementacije nisu obistinile. Posebno kritičnim smatra činjenicu da više ne postoji kultura diskusije.
"Poslanici više ne mogu da izraze svoju volju u parlamentu. Zakonske predloge ne pripremaju oni, već birokrate iz Predsedničke palate", navodi on.
Opozicija želi povratak na staro
Prema navodima iz predsedničke palate Redžep Tajip Erdogan ove nedelje želi da predstavi "akcioni plan za naredni period od pola godine", koji će se odnositi na rad predsedničkih vlasti i ministarstava. Potpredsednik Turske Fuat Oktaj odgovoran je za proces reformi i turskoj štampi je rekao da je proces već u završnoj fazi.
Kritičari pretpostavljaju da je ovaj proces reformi pokušaj dodatnog osnaživanja predsedničkog sistema i davanja predsedniku još većih ovlašćenja. Za opozicionog političara Ibrahima Kaboglua postoji samo jedno rešenje: predsednički sistem treba što pre ukinuti. "Nema mogućnosti da se bilo šta revidira, poboljša ili preradi", navodi on. Postojeći sistem mora se posmatrati kao istorijski eksperiment, ukinuti ga i konačno se vratiti parlamentarnoj tradiciji u Turskoj, zaključuje on.