Ekonomski divovi za istim stolom
7. januar 2019.
„Uvek mislite na Kinu, Kinu, Kinu.“ Tako je, pišu američki mediji, novi ministar odbrane Patrik Šenahan rekao vodećim ljudima Pentagona kada je govorio o ciljevima za ovu godinu. On se bavi vojnim, a ne ekonomskim pitanjima pa ipak taj citat govori mnogo. Aktuelni trgovinski rat dve velesile ne odlučuje samo o tome čija će ekonomija porasti ili pasti za par procenata. Radi se i o globalnoj dominaciji.
Deo poruke je možda i to što za pregovaračkim stolom u Pekingu, gde tokom ponedeljka i utorka raspravljaju dve delegacije, nema vodećih ljudi iz Vašingtona. Ministar trgovine Robert Lajthajzer je poznat prema dubokoj skepsi ka Kini. Piter Navaro, savetnik predsednika Trampa za trgovinska pitanja, takođe važi za jastreba. Delegaciju vodi zamenik ministra trgovine.
Nije bilo poznato ko pregovara u ime Kine. I o temama su još u decembru date tek načelne najave – biće reći o poljoprivredi, energiji i automobilima. A zapravo je na stolu mnogo više. Dve strane razgovaraju o uslovima pod kojim će se nastaviti sadašnje primirje koje za sada traje do 2. marta. O tome su se na samitu G20 u decembru lično dogovorili predsednici Tramp i Si. Do tada ne bi trebalo da bude novih carina, a na ledu su i američke kaznene carine na robu iz Kine vrednu 200 milijardi evra godišnje.
Američke zamerke Kini
Svi koji se makar malo razumeju u svetsku trgovinu i ekonomiju već mesecima zure u ovaj konflikt. Posledice po ceo svet mogu biti ogromne. Već nedeljama su berze u Njujorku, Tokiju, Frankfurtu i drugde pogođene jakim turbulencijama.
Dve najveće svetske ekonomije mesecima se grudvaju kaznenim carinama na niz proizvoda. SAD su uvele posebne carinske stope na uvoz iz Kine za proizvode koji godišnje staju 250 milijardi dolara. Kina je odgovorila u nešto manjem obimu. Zatim se Vašington pobrinuo da u Kanadi bude uhapšena vodeća menadžerka kineskog telekomunikacionog giganta Huaveija. Na to je Peking zatvorio kanadske građane iz Kine.
Tramp je na Tviteru više puta napisao da je dogovor blizu, da redovno telefonira sa Sijem i da imaju „dobre razgovore“. I kineski predsednik je pred novu rundu pregovora rekao: „Nadamo se da će se dva tima naći na pola puta, požrtvovano raditi i brzo doći do sporazuma.“
Neizvesno je da li će deklarativna dobra volja dvojice moćnih lidera biti dovoljna. Ono što Tramp i njegova administracija prebacuju Kinezima zapravo je načelne prirode: Kina odbija da zbilja otvori tržište, krade znanje i tehnologiju zapadnih firmi, masnim subvencijama sprečava čistu tržišnu utakmicu. Sve to treba menjati, najavljivao je Tramp. Jer, rezultat je, u njegovom čitanju, veoma nepovoljan za SAD – ogroman deficit u trgovini sa Kinom.
Peking je natuknuo da bi dil mogao da obuhvata povećanje uvoza iz SAD. Simbolično su u decembru otvorena vrata da se po prvi put u Kinu iz Amerike uveze – pirinač. Osim toga spuštene su carine na sastojke lekova i stočnu hranu. No Peking nema nameru da zaustavi državnu ofanzivu na polju tehnike i veštačke inteligencije.
U Tukididovoj klopci?
„Kina bi morala da načini dalekosežne ustupke“, prognozira u razgovoru za DW Raživ Bisvas, stručnjak za Aziju u britanskoj agenciji IHS Markit. Jin Kanrong, stručnjak za međunarodne odnose sa Narodnog univerziteta u Pekingu, takođe nije optimista – kaže, dogovor do početka marta nije realan.
Nemački nedeljnik Špigel prisetio se onoga što je još starogrčki istoričar Tukidid definisao: kada jedna velika sila pokušava da sustigne drugu, to uglavnom vodi do rata. Tako je od vremena Sparte i Atine.
Potera Kine za Sjedinjenim Državama na svim poljima je gotovo za nevericu. Jer, još pre deset godina je američki BDP bio triput veći od kineskog. Sada je veći samo za trećinu i, ako se aktuelni trend nastavi, Kina će se izjednačiti sa SAD u ovom parametru do 2030. godine.
Sletanje kineske sonde na tamnu stranu Meseca pre par dana podsetilo je na ambiciozne planove i uspehe Kine na poljima svemirskih letova, robotike, medicine… Kako su odreda ocenili nemački listovi, Kina na mnogim poljima ne samo da sustiže već i prestiže Zapad.
Ako se sledi logika Tukididove klopke, onda trgovinski konflikt neće uskoro biti rešen. Doduše, možda se dogovori barem produženje primirja i posle 2. marta. Ako ni zbog čega drugog, onda jer u Vašingtonu i Pekingu znaju da sukob škodi obema stranama. MMF je smanjio procenu kineskog rasta u ovoj godini za 0,2 odsto, a pad se očekuje i u SAD.