Ekonomija – važna tema nemačkih izbora

„Hvala za sve što ste učinili za našu zemlju. Hvala za sve što ste učinili za Evropu“, rekla je Angela Merkel pred preduzetnicima u junu ove godine. Kao i obično, nije sama razgovarala sa menadžerima za vreme „Dana nemačke industrije“, jer nemačka industrija značajno doprinosi činjenici da Nemačkoj ide dobro, uprkos kriznim vremenima. Od toga vlada kao opozicija želi imati koristi u predizbornoj kampanji.

Četvrtina ukupnih prihoda u Nemačkoj ide na račun industrije, a firme pod „Federacijom nemačke industrije“ (BDI) zapošljavaju više od osam miliona ljudi. Predsednik BDI Ulrih Grilo svoju branšu često samouvereno naziva „mašina za posao“.

Nemački proizvodi traženi u celom svetu

Ni jedna druga industrijska zemlja na svetu nema toliko razvijen srednji sloj i toliko mnogo uspešnih porodičnih preduzeća kao Nemačka. Takve firme zapošljavaju maksimalno 500 radnika. Četiri od pet nemačkih industrijskih preduzeća su u porodičnom vlasništvu.

Nemački proizvodi i dan-danas su traženi u celom svijetu, pre svega u zemljama u razvoju: automobili, mašine i hemijski proizvodi. Tri četvrtine celokupnog nemačkog izvoza dolazi iz prerađivačke industrije, koja je visoko inovativna. Devedeset odsto svih izdataka za istraživanje i razvoj u Nemačkoj otpada na industrijska preduzeća. U ostalim industrijskim zemljama u Evropi taj broj u proseku iznosi oko sedamdeset procenata.

„Nemačka je postala to što je danas zbog toga što je još pre više od 150 godina postavila pravi smer za razvoj industrije. Industrija je bila i ostala najvažniji temelj nemačke privrede“, objašnjava Grilo. Slabosti evropskog kontinenta nalaze se tamo gde industrija ne igra veliku ulogu. „Nerazvijena industrija znači veliku nezaposlenost i destabilizaciju društva“, kaže Grilo.

Reforme tržišta rada i socijalnog sistema

U jeku ekonomske krize 2009. godine, privredna aktivnost je čak i u Njemačkoj opala za pet odsto. Samo dve godine kasnije, opet je dosegla nivo od pre krize. To se nije podrazumevalo jer Nemačka je dugo važila kao „bolesnik Evrope“. Godine 1998. su socijaldemokrate (SPD) i Zeleni došli na vlast i napravili reformski program „Agenda 2010“. Tržište rada i socijalni sistem bili su uzdrmani. Godine 2007. je tzv. „velika koalicija“ (demohrišćani i socijaldemokrate - CDU/CSU i SPD), taj program nastavila s odredbom da se u penziju može ići sa 67, umesto sa 65 godina života.

„Danas stojimo dobro upravo zato što smo sproveli reforme tržišta rada i reforme u socijalnom sistemu“, napominje kancelarka Merkel. Stručnjak za socijalna pitanja Bert Rürup objašnjava: „Naša zemlja je u poslednjih deset godina ponovno otkrila privredu.“

Finansijska pomoć u krizi

Međutim, od izbijanja finansijske, privredne i dužničke krize, političke reforme u Nemačkoj znatno su usporile. Umesto njih, u godinama krize radilo se samo o naporima da se ublaži šteta. Tome je doprinela i činjenica da je Nemačka u krizu ušla već oštećena. Podsticajni programi podržali su privredu i frimama olakšali borbu za opstanak.

SPD-ov kandidat za kancelara Per Štajnbrik veliku važnost pridaje tome što su socijaldemokrate ušle u koaliciju sa CDU/CSU, i preuzele brigu za finansijsku podršku. Takođe, opštinski program ulaganja u obnovu infrastrukture i propisi o skraćenom radnom vremenu inicirani su od strane SPD-a, kaže Štajnbrik. Savezna agencija za rad je 18 meseci finansijski pomagala preduzećima, tako da nisu morala da otpuste svoje radnike. Bez dobro obučenih profesionalaca, ponovni rad ne bi bio moguć. Međutim, opozicija do sada od toga nije imala koristi. Povoljnu ekonomsku situaciju stanovništvo uglavnom pripisuje Angeli Merkel.

Pogled u budućnost

Kako će Nemačka dalje? To zavisi od pojedinačnim perspektivama. Devedesetih su se firme pitale o gorućim problemima, a to su bili troškovi za radnu snagu, poreska opterećenja i birokratija. Tema birokratije i 2013. je aktuelna. O platama i porezima se govori ređe, ali problemi su zato nedostatak kvalifikovanih radnika kao i cena energije i robe. Iz perspektive politike, to su problemi slične težine.

Za građane i birače je i tema pravosuđa od velike važnosti. Poreski obveznici su u krizi morali da izdvoje milijarde za spasavanje banaka. Čak 80 odsto dodatnih državnih dugova trebalo je uzeti u obzir prilikom restrukturiranja finansijskog sektora. Novac koji su građani izgubili nije mogao da se koristi za obrazovanje i infrastrukturu. Onaj ko pogleda oko sebe, u gradovima i manjim mestima, brzo će uočiti oštećene ulice i dotrajale školske zgrade.

Pravda kao predizborna tema

Čak i na poslu, sve su češći prigovori o nedostatku pravde. Jaz zbog plata i satnica sve je veći. Prema jednoj studiji Instituta za istraživanje Savezne agencije za rad (IAB), jedan od četiri radnika u Nemačkoj je plaćen manje nego što bi trebalo. To znači da ima sve više ljudi koji ne mogu da žive samo od jednog posla pa imaju više poslova ili primaju državnu pomoć. Mnogi građani smatraju da bi firme trebalo da ih plaćaju toliko da svako može da preživi od osmočasovnog radnog vremena.

„Preduzeća bi trebalo da razmisle o tome da li žele da rizikuju društveni mir, a samim tim i svoj ugled pouzdanog izvoznika i dobavljača“, kaže SPD-ov kandidat za kancelara Štajnbrik.

Nove reforme?

Upozorenja su jasna, međutim, predsednik BDI Grilo tvrdi da se više pravde bez ekonomskog uspeha ne može postići. Zato moraju da se koriste nove strukturne reforme. Ako se ne bude ulagalo u područja obrazovanja, infrastrukture i razvoja, ekonomski rast u Nemačkoj značajno će se smanjiti. Zato Grilo naglašava: „Nemačka je uzor u Evropi. Tako možemo da nastavimo samo ako postavimo dobre smernice!“

Autorke: Sabine Kinkarc / Tihana Lohinski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković