Egipat pred novom revolucijom?
13. jul 2018.
Egipat će postati ekonomski stabilniji – makar i na račun političkih sloboda za koje su se građani borili tokom revolucije 2011. godine. To je ono što je predsednik Abdel Fatah al Sisi nedavno obećao svojim sunarodnicima. Al Sisi, koji je 2013. predvodio vojni udar protiv tadašnjeg islamističkog šefa države Mohameda Mursija, veruje da tako moći da poveća svoju popularnost.
Ali Egipćani sve teže shvataju kurs svog šefa države. „Iako smo stvarno stabilniji od Iraka i Sirije, šta imamo od toga“, pita se 68-godišnja Um Heba. Ona prodaje nekoliko zarđalih šporeta na buvljoj pijaci u centru Kaira. „Da li to Al Sisi želi da mi glujemo?“
Um Heba dobija mesečnu subvenciju od 400 egipatskih funti (oko 20 evra) kroz državni program „Solidarnost i dostojanstvo“. Ali to joj nije dovoljno. „Al Sisi bi trebalo da vodi brigu o nama, siromašnim ljudima, a ne o ljudima u Marini“. A Marina, to je turističko mesto na Mediteranskoj obali, omiljena destinacija za odmor bogatih Egipćana.
Veliki projekti korisni i za siromašne?
Al Sisi je prošle sedmice tvrdio da se Egipat nalazi u daleko boljem političkom i bezbednosnom položaju nego pre pet godina – onda kada su ga besne mase dovele na vlast. Međutim, nedavno povećanje cena odmah je prouzrokovalo ljutite reakcije ljudi koji su na društvenim mrežama čak tražili i na ostavku predsednika.
Poruku predsednika teško je uskladiti s kritikama: da li veliki nacionalni privredni projekti vlade imaju pozitivne efekte po siromašne. U najnovije infrastrukturne planove ubrajaju se izgradnja novog Sueckog kanala, izgradnja novog administrativnog centra istočno od Kaira i izgradnja najveće termoelektrane u svetu.
Omar Hani ima 21-nu godinu. Od njegove zarade živi cela njegova porodica. Šest dana nedeljno on na pijaci Ataze prodaje razne stvari - produžne kablove, brijače… Svakog dana mora da proda robu u vrednosti od najmanje 1.000 egipatskih funti, kako bi bio na dobitku. Uglavnom, međutim, jedva uspeva da pokrije sopstvene troškove.
„Iskreno, umoran sam od ove zemlje“, kaže Omar. „Bolje je bilo kad je predsednik bio Mubarak, pre 2011, nego što je sada pod Al Sisijem. Cene rastu i sve teže sastavljamo kraj s krajem“.
Vladi bliski mediji pozivaju Egipćane da budu strpljivi i sačekaju rezultate ekonomskih mera štednje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su uslov za kreditni aranžman u iznosu od oko deset milijardi evra.
MMF pozitivno ocenjuje ekonomsku situaciju u Egiptu i tvrdi da je ekstremno siromaštvo gotovo iskorenjeno. Međutim, gotovo trećina brzorastućeg stanovništva te zemlje i dalje živi ispod granice siromaštva. Monetarni fond savetovao je takođe vladi da pomogne porodicama s niskim prihodima – to je presudno za privrednu stabilnost Egipta. Predstavnici MMF-a su odbili da za DW komentarišu mere štednje u toj zemlji koje su oni predložili.
Borba za preživljavanje
Analitičari sumnjaju da su brze ekonomske reforme bazirane na štednji najbolje rešenje za egipatsku privredu. „U novembru 2016, kada je naša valuta devalvirala i kada se za 18 egipatskih funti mogao kupiti samo jedan američki dolar, efekat je bio ozbiljniji nego što se očekivalo“, objašnjava ekonomista Salma Husein, iz rgipatske Inicijative za lična prava.
Kao tržište u usponu, Egipat je omiljena destinacija za strane ulagače. Ta zemlja ima rezervama od preko 44 milijarde dolara – to je povećanje za oko 10 milijardi dolara u odnosu na period pre revolucije 2011. Međutim, strukturalni ekonomski problemi i dalje su tu. „Javni dug raste, tako da sada imamo veći jaz koji se mora premostiti. Zbog nemira u društvu nastalog nakon povećanja cena, Egipat iznenada nije više tako atraktivan investitorima“, kaže Huseinova.
Ona savetuje egipatskoj vladi da socijalna izdavanja, poput zdravstva i obrazovanja, postavi pred sebe kao najviši prioritet. „Društveno-ekonomska nejednakost, što je i izazvalo revoluciju 2011, sada je još veća“, upozorava Salma Husein.Karte Erweiterung des Suezkanals
Razočarenje zbog neuspele revolucije
Taha Abdel Rahman, prodaje brzu hranu u predgrađu Kaira. I on je pesimista. „Kako možete u isto vreme da povećate cenu goriva, struje i vode? Imam osećaj da bi nešto moralo da se dogodi. Najmanje što bi trebalo uraditi jeste da plate budu primerene situaciji, u suprotnom ljudi će ljudi postati još ljući“.
Taj 64-godišnjak je radniku u njegovoj maloj radnji morao da poveća platu, jer su se cene karata za podzemnu železnicu u poslednje tri godine utrostručile. „Više sam tužan nego ljut kada ovih dana plaćam račune, jer više nema ravnoteže u cenama. Institucije bi zaista trebalo da urade više po pitanju kontrole cena na tržištu“, kaže Rahman i zaključuje: „Bio sam pun nade kad je pokrenuta revolucija, ali imam osećaj da ona nije uspela. To je razočaravajuće.“