Džonsonov poslednji adut?

Ton britanske vlade u pregovorima s EU o trgovinskom sporazumu je sve oštriji. Tokom vikenda je britanski pregovarač Dejvid Frost izjavio da se ne boji okončanja razgovora bez postizanja sporazuma s EU.

No - to je bilo samo zagrejavanje. U međuvremenu je premijer Boris Džonson izjavio da sporazum mora biti postignut do sredine oktobra, u suprotnom će Britaniju pripremiti za budućnost bez sporazuma. To bi se još moglo shvatiti kao deo pregovaračke taktike, kada ne bi bilo i najave da će London delove sporazuma o Severnoj Irskoj staviti van snage. To za EU predstavlja ultimativnu crvenu liniju koju nije spremna da pređe.

Ipak dobar rezultat?

I No-Deal bi za Veliku Britaniju bio "dobar rezultat", tvrdi Džonson na kraju. Ako do 1. januara ne bude sporazuma, Velika Britanija će trgovati s EU kao što to čini s Australijom, kaže britanski premijer. Faktički to znači trgovanje po pravilima Svetske trgovinske organizacije, uključujući odredbe o carinama. To bi, na primer, poskupelo britanske automobile uvezene u EU za 10 posto, a mlečne proizvode za 35 posto.

„Naša vlada se za to priprema na granicama i u lukama. Mi ćemo ponovo uspostaviti punu kontrolu nad našim zakonima", kaže Džonson.

To je jedna od glavnih spornih tačaka: EU želi da Velika Britanija prihvati pravila o državnoj pomoći privatnim firmama, što London odbija. Politički cilj je ostvariti obećanje iz vremena kampanje o Bregzitu o „povratku kontrole". No svaki trgovinski sporazum znači neka ograničenja i prihvatanje pravila igre. Kada britanska strana insistira na svom suverenitetu, to isto čini i EU i istrajava na uslovima za slobodan pristup zajedničkom evropskom tržištu.

Još važnije od mogućih carina su takozvane ne-tarifne prepreke u trgovini. Radi se o odredbama o poreklu robe, o sigurnosti proizvoda, higijenskim standardima i slično. EU bi od 1. januara dakle mogla da uvede kontrole na granicama prema Velikoj Britaniji. Još veći problem za London bi predstavljala ograničenja u sferi usluga, koje čine 80 posto britanske privrede.

Ucena sporazumom o Severnoj Irskoj?

Pregovori bi trebalo da budu nastavljeni u utorak (8.9.) u Londonu.

Ali najava da će u britanskom parlamentu u sredu biti predstavljen nacrt zakona o unutrašnjem tržištu, kojim bi se pod znak pitanja stavio dogovor o graničnom režimu između Severne Irske i ostatka Velike Britanije, u EU se doživljava kao svojevrsna objava rata. Brisel je uvek naglašavao da je trgovinski sporazum moguć samo ukoliko se London bude pridržavao tog dogovora.

Predsednik Evropskog parlamenta Manfred Veber kaže: „Umesto da Severnu Irsku uzima za taoca, Boris Džonson bi trebalo da održi svoje obećanje. Da li mu još uvek možemo verovati na reč?"

Protokol o Severnoj Irskoj je deo Ugovora o izlasku Velike Britanije iz EU koji je nakon mukotrpinih pregovora potpisan prošle jeseni i koji je prihvatio i britanski parlament. Njime je prihvaćeno da se na granici Severne Irske prema ostatku Velike Britanije uvedu neke vrste kontrola kako bi Irska u celini, dakle Republika Irska i Severna Irska, ostala jedinstveni ekonomski prostor. Cilj je bio da se održi mirovni sporazum kojim je okončan oružani sukob katoličkih republikanaca i protestantskih unionista u Severnoj Irskoj.

Irski ministar spoljnih poslova Sajmon Kovenej je već upozorio da kršenje tog dogovora „ne bi bio mudar potez". Diplomate u Briselu govore o „strategiji nanošenja štete samom sebi" jer bi se donošenjem tog zakona o unutrašnjem tržištu faktički okončali pregovori o trgovinskom sporazumu.

Mada se čeka tekst tog novog zakonskog predloga, procenjuje se da Boris Džonson ovim izvlači svoju poslednju kartu: ukoliko mi ne date sporazum poput onog koji EU ima s Kanadom, ja ću prekršiti sporazum o izlasku iz EU.

Pretnje i otvorena pitanja

Rok od 15. oktobra, koji je sada postavio Džonson, nije nov i ne izaziva uzbuđenje u Briselu. Evropski pregovarač Barnije je već i sam govorio da vremena ima samo do kraja oktobra. No za sada se ne čini da za to postoji politička osnova.

EU smatra da je Velikoj Britaniji već izašla u susret i ponudila rešenja kako bi se ostvarila „fer tržišna utakmica", ali da britanska strana na to nije odgovorila odgovarajućim koracima. Dalje od toga EU ne može ići, kažu u Briselu.

London se pak nada političkoj intervenciji, pre svega iz Berlina. No to bi se moglo pokazati kao isprazna nada. Mišel Barnije ima puno poverenje država EU, većinu evropskih glavnih gradova muče drugi problemi i oseća se izvesna zamorenost Bregzitom. Moguće je da EU na kraju na pretnje iz Londona odgovori - sleganjem ramena.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android