Bundesver na Kosovu – ostaje najviše 400 vojnika
28. jun 2019.
Dvadeset godina nakon početka misije Kfora na Kosovu su poslanici nemačkog Bundestaga po 21. put glasali da se produži učešće Bundesvera u toj misiji – doduše u manjem obimu. Umesto dosadašnjih 800 vojnika, najviše će moći da se pošalje njih 400. Ali to su maksimalne dozvoljene brojke – na terenu trenutno ima još svega 68 pripadnika Bundesvera.
Za produženje mandata glasala su 493 poslanika, protiv je bilo 146, a šestoro se uzdržalo. Nastavak misije na Kosovu podržali su, osim vladajućih Demohrišćana i Socijaldemokrata, još Zeleni i Liberali dok su protiv bili poslanici desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i Levice. Debata u kojoj su izneti različiti stavovi trajala je oko 45 minuta.
Juratović: Opet preti rat
Demohrišćanin Peter Bajer podsetio je da su trupe pre dve decenije zatekle „zemlju uništenu ratom, sa preko 850.000 izbeglica, a to je sasvim drugačija situacija od one danas“. Pozitivne promene se, kako je rekao, mogu zahvaliti i vojnikinjama i vojnicima Kfora. Bajer je rekao da je dobro što je maksimalni mandat smanjen na 400 vojnika, ali da tu granicu ne treba prebrzo dalje snižavati „jer ne ide sve u pozitivnom smeru“.
„Na Kosovu danas nema oružanih konflikta pa je ipak mir veoma krhak“, rekao je i socijaldemokrata Josip Juratović. On je podržao misiju tvrdeći da je to jedan od dva načina koje Nemačka ima da se pobrine za stabilnost u regionu. Drugi je, kako je rekao, evropska perspektiva.
„Treba da prestanu igrice. Već petnaest godina razgovaramo sa zemljama Zapadnog Balkana o evropskoj perspektivi, a sada sa reči konačno valja preći na dela. Nekad mislim da mnogi još nisu shvatili – na Balkanu preti rat. Moramo da delamo svesni toga kako bismo sprečili novo krvoproliće u srcu Evrope“, dodao je Juratović.
Poslanik desničarske AfD Armin-Paulus Hampel zalagao se protiv nastavka misije, rekavši da je ona od početka bila kršenje međunarodnog prava i rezolucije 1244. „Iz toga je proizašla takozvana failed state, kriminalna država kojom vladaju kriminalci. Trgovina drogom, ljudima, poslovi sa oružjem, ilegalno pranje novca – o tome čitamo u vestima svake međunarodne agencije.“
On je, govoreći o idejama o razgraničenju, zaključio: „Kosovo nije sposobno da preživi, pre ili kasnije će se priključiti Albaniji. Dajmo Srbiji regione u kojima prevashodno žive Srbi kako bi u miru mogli da žive među svojim sunarodnicima.“
O kršenju međunarodnog prava govorio je i Aleksander Noj iz Levice: „Nečuveno je da se kritika ove misije uvek izjednačava sa kritikom Bundesvera. Ne. Ne radi se o vojnikinjima i vojnicima koji tamo služe. Radi se o donosiocima političkih odluka koji ih instrumentalizuju i šalju tamo za interese svoje politike moći.“
Poslanik Zelenih Manuel Zaracin je, podržavajući produženje mandata, podsetio na jačanje tenzija na Kosovu i nedavna hapšenja na severu Kosova kada je navodno bilo i razmene vatre. „Kada se to zna, Kfor je i dalje elementarni faktor stabilnosti i zaštite. Sa tim je tamo saglasna velika većina stanovništva, uključujući i srpsku manjinu u parlamentu i Vladi kao i Vlada Srbije“, rekao je Zaracin.
On je dodao da Zeleni nisu zadovoljni načinom na koji je, bez uključivanja srpske manjine u odluku, formirana kosovska vojska, ali je taj čin nazvao „reakcijom na pretnje i agresivnu retoriku srpske Vlade“. Srpski političari sa Kosova su marionete, rekao je Zaracin, a svi oni koji dignu glas, bivaju označeni kao izdajnici – između ostalih Oliver Ivanović.
Najduža misija u istoriji
Učešće u jedinicama Kfora je najduža misija u istoriji moderne nemačke vojske. Do sada je njoj služilo 135.000 nemačkih vojnika. Život je izgubilo 27 vojnika – ali ne u borbama, već u saobraćajnim nesrećama, nezgodama sa oružjem ili samoubistvima.
Prošlog oktobra je Bundesver predao svoju dugogodišnju bazu u Prizrenu kosovskim vlastima i tamo treba da nastane „inovacioni park“.