Dugoročna strategija Srbije na Kosovu?

Zidojče cajtung pod naslovom „Neka vrsta priznanja“ piše da bi „sporazum sa Srbijom uskoro mogao da poboljša uslove života na Kosovu. Bio je to redak momenat slavlja za Srbe koji žive na Kosovu. Tek što je srpski premijer Aleksandar Vučić saopštio da je, uz posredovanje EU, sa kosovskim premijerom Isom Mustafom postigao dogovor u vezi sa ključnim tačkama normalizacije odnosa, ljudi u severnom delu Mitrovice, najvećem srpskom naselju na Kosovu, počeli su da slave. Ipak, treba biti skeptičan: Beograd i Priština su pod pritiskom Brisela i Berlina još u proleće 2013. godine potpisali memorandum o normalizaciji odnosa. Međutim, napredak je u velikoj meri izostao.

Jezgro sporazuma je dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO) koja će dobiti svoj parlament, administraciju, budžet, predsednika, zastavu i grb i koja će moći da odlučuje o lokalnoj ekonomiji i obrazovanju, kao i o urbanističkom planiranju i socijalnoj politici. Pored toga, Srbija će moći da učestvuje u finansiranju. 'Postigli smo više nego što smo očekivali', rekao je vidno zadovoljan srpski premijer Vučić.

Statut srpske zajednice tek bi trebalo da potvrdi Ustavni sud Kosova. Pored toga, sporazum navodi da Zajednica srpskih opština sme da radi 'samo u skladu sa zakonima Kosova'. U principu, Zajednica srpskih opština po svim pitanjima može samo da ima 'potpuni uvid'. Ona neće imati autoritet nezavisno od vlade u Prištini. Čak i premijer Vučić je rekao da bi kod detalja moglo da 'bude puno problema'“, piše Zidojče cajtung.

Ranjivo vođstvo Kosova nema čime da se suprotstavi Srbiji

Tagescajtung je svoj članak na istu temu naslovio „Srpska izdržljivost“: „Sa sopstvenim parlamentom i svojim predsednikom, Srbi na Kosovu više neće biti zavisni od toga da li su zastupljeni u parlamentu Kosova. U budućnosti, taj Parlament će verovatno izgubiti na značaju. Faktički, ubuduće će dva 'predsednika' donositi se najvažnije odluke. Srbi su dobili moć da blokiraju sve što nije u njihovom interesu. Ako premijer i ministar inostranih poslova Isa Mustafa i Hašim Tači tvrde da je Srbija tim sporazumom prvi put priznala nezavisnost Kosova, onda moraju da dozvole i da im se postavi pitanje: da li se zaista razmenjuju ambasadori i da li su uklonjene sve prepreke diplomatskom priznanju Kosova. Naravno da je odgovor na to: ne.

Srpsku politiku karakterišu izdržljivost i dugoročnost. Srpski političari svih boja u stanju su da koriste zaobilaznice, sve dok im situacija ne dozvoli da ipak ostvare svoj početni cilj. Evropljani naravno ne razmišljaju tako dugoročno – inače bi insistirali da Albanci na jugu Srbije dobiju ista prava koje su sada dobili Srbi na Kosovu. To nije principijelno. Očigledno da je uspostavljanje međunarodnog Specijalnog suda za ratne zločine (samo onih koje su počinili Albanci, ali ne i onih koje su počinili Srbi), ulilo strah vođstvu kosovskih Albanaca. Taj ranjivi vodeći sloj nema čime da se suprostavi dugoročnoj i promišljenoj srpskoj strategiji“, zaključuje Tagescajtung.

Strpljive intervencije EU i SAD

Noje cirher cajtung piše da Beograd i Priština pokazuju spremnost da smanje potencijal za sukobe u bilateralnim odnosima. „Saradnja između Srba i Kosovara na severu Kosova trebalo bi da se poboljša, svakodnevni život, u manje ili više podeljenoj Mitrovici, da bude opušteniji. Sudeći po učesnicima, pregovori sa završnicom u vidu devetosatnog maratona, bili su teški. Do sporazuma je došlo strpljivim intervencijama diplomata iz EU i SAD.“

Švajcarski list, između ostalog, navodi „da je predviđeno ponovno otvaranje mosta u Mitrovici, na kojem su se poslednjih godina sudarale nacionalistički usijane glave i ponovno uspostavljanje 'Parka mira' u istom gradu. A Zajednica srpskih opština dobija formalne strukture i zastavu, sudeći po srpskim medijima. Tu Zajednicu Srbija može direktno da finansira, ali trenutno su kontradiktorni navodi o njenim ovlašćenjima u političkom odlučivanju.“

Most da ostane pešačka zona

Berliner cajtung naglašava da je Evropska unije posredovala u kompromisu za srpsku manjinu na Kosovu. U tekstu pod naslovom „Više prava za Srbe“, taj list konstatuje da su se „Srbija i Kosovo na vreme, pred konferenciju o Zapadnom Balkanu u Beču, dogovorili oko dalje normalizacije odnosa. Novi sporazum iz Brisela više ide u prilog srpskoj strani. Još u aprilu 2013. godine, obe strane su se složile da se formira Zajednica srpskih opština, od kojih su četiri na srpski homogenom severu i još pet na jugu, u kojem dominara albansko stanovništvo.

Kosovska strana je dozvolila da srpske opštine mogu da se udruže radi regulisanja zajedničkih pitanja – a kako, to je i dalje sporno. Srpska strana traži dalekosežnu autonomiju. Priština se tome protivi, strahujući od nastanka kvazi nezavisnog 'srpskog entiteta' po nesrećnom uzoru iz Bosne. Konačni statut nije donesen, obe strane imaju četiri meseca da ga izrade.

Prema sporazumu u Briselu, Zajednica srpskih opština, na zahtev Beograda, dobila je sopstveni parlament. Međutim, u skladu sa zahtevom Prištine, poslanici neće biti direktno birani, već će ih postavljati opštinska veća. Na čelu Zajednice biće predsednik i potpredsednik. Druga tačka razdora je bila policija. Dogovoreno je da četiri srpske opštine na severu daju predloge za komandanta regionalne policije, među kojima centralna vlast u Prištini onda može da ga izabere.

U vezi sa mostom preko reke Ibar u Mitrovici, postignut je samo nejasan sporazum: postoji želja da se dođe do 'uzajamno prihvatljivog rešenja'. Prema rečima Vučića, most treba da ostane pešačka zona. U srpskom severnom delu grada, postoji strah da bi Albanci sa teškim vozilima i oružjem, mogli masovno da pređu preko demarkacione linije“, piše Berliner cajtung.