Dugo putovanje ka nezavisnosti
17. februar 2012.
Na Kosovu se danas obeležava četvrta godišnjica nezavisnosti. U deklaraciji koja je tada, bez prisustva srpskih poslanika usvojena u parlamentu, navedeno je između ostalog da je „Kosovo demokratsko, laičko i multietničko društvo“. U protekle četiri godine Kosovo je priznalo ukupno 87 država, među kojima su i zemlje regiona, osim BiH i Srbije, i 22 od 27 zemalja članica Evropske unije.
Driton Ljajći, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Prištini i Merilend koledžu u američkoj bazi Bondstil, ne krije da je on, kao i većina stanovnika Kosova, pogotovu njegovih sunarodnika, očekivao znatno više nego što je postignuto za ove četiri godine.
„Albanci su očekivali da će sve biti znatno drugačije, da će imati bolji ekonomski razvoj i kvalitetnije obrazovanje. Očekivali su bolje odnose među samim Albancima, ali i sa pripadnicima drugih nacionalnih zajednica. Da brže postanu deo EU i slobodno putuju u SAD i ceo svet, da postanemo deo svetskih institucija. Od svega toga, međutim, samo delimično je ostvareno. Zato nisu ostvarena moja i naša očekivanja“, politikolog Ljajći.
Obespravljeni
Zvonko Mihajlović, predsednik opštine Štrpce koju finansira Beograd, podseća da „Srbija nikada nije i neće da prizna nezavisno Kosovo“. Sam akt nezavisnosti, kako kaže, smatra „jednostranim činom sa ciljem da se Srbiji otme dobar deo teritorije.“
„Generalno, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Srbi su u svakom smislu obespravljeni. Proglašenje takozvane Republike Kosova, Srbima nije donelo ništa dobro. Naprotiv, sada se kroz institucije te samoproglašene države vrši sistematski pritisak na Srbe koji žive na Kosovu kroz pokušaj da se oni nateraju da rade i participiraju u tim institucijama. I dalje su im sva prava oduzeta i tu nema nikakvog boljitka“, ističe Mihajlović, inače bivši poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) u Parlamentu Srbije.
„Iako ima brojnih problema na ekonomskom planu, što je glavni uzrok iseljavanja, Bošnjaci su integrisana zajednica“, ocenjuje njihov sunarodnik Ćerim Bajrami, zamenik ministra za dijasporu. Ostvarili su, kaže Bajrami, brojna prava, „koja se, istina, u delo sprovode sa promenljivim uspehom“.
„Može se kazati relativno da su Bošnjaci, kao nacionalna zajednica, zadovoljni što se tiče svog institucionalnog položaja. Kao što je poznato, Bošnjaci su nacionalno priznata zajednica, bosanski jezik je jedan od jezika koji je predviđen Ustavom Kosova. Upotrebljava se, kao što je poznato, u obrazovanju na bosanskom na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou. U službenoj upotrebi je takođe i u više opština gde žive Bošnjaci“, kaže Bajrami.
„Srbija deo kosovskih problema“
Analitičar Mifailj Ljimani smatra da uprkos aktuelnim problemima na severu Kosova, tehničkom dijalogu sa Srbijom, sada oko regionalnog predstavljanja i pitanja fusnota, „država Kosovo predstavlja faktor mira i stabilnosti na Balkanu“.
„Nova demokratija na Kosovu je potvrđena u svojoj elementarnoj sposobnosti jer smo imali više lokalnih i centralnih izbora i mirnu smenu vlasti. Naravno, država Kosovo je i dalje pod nadzorom, kosovska demokratija je i dalje mlada, odnosi sa Srbijom još nisu jasni do kraja. Treba da se prođe još dug put i konačno ostvari kosovski cilj. Ukratko, ja sam optimista i verujem u kosovsku državnost i njene kapacitete.“
Naši sagovornici razlikuju se i u pogledu svojih želja i budućnosti Kosova. Ljajći, između ostalog, očekuje da će u petoj godini od proglašenja nezavisnosti, početi normalizacija odnosa sa Beogradom pošto je, kaže „Srbija deo kosovskih problema“: „Naravno, do toga treba doći ne borbom, nego diplomatijom, ekonomijom… Želim da verujem, i ubeđen sam, da će se na tom planu postići veliki korak ka normalizaciji odnosa sa Srbijom“, smatra taj bivši postdiplomac SAD.
„Mihajlović „živi za to da Srbija ponovo uspostavi pun suverenitet na celoj svojoj teritoriji, računajući i Kosovo“: „Da se institucije Republike Srbije, koje su proterene sa ovih prostora, pre svega od strane međunarodne zajednice, vrate. Da ponovo zajedno žive Srbi i Albanci, ali u jednoj potpuno drugačijoj atmosferi, gde će svi imati potpuno jednaka prava.“
„EU da ubedi Srbiju“
Bajrami očekuje da Bošnjaci, ali i svi ostali stanovnici Kosova, bez viza putuju u Evropu „Mi očekujemo poboljšanje odnosa sa BiH, odnosno priznanje kosovskih putnih isprava. Takođe, Bošnjaci Kosova očekuju poboljšanje ekonomskih prilika i povećanje broja zaposlenih. To je jedini put da mladi Kosovari, a time i mladi Bošnjaci, ostanu na Kosovu.“
Da bi se konačno rešilo kosovsko pitanje, Ljimani vidi dva moguća puta. Prvi je da Srbija prizna državu Kosovo, a drugi je da Srbija radikalizuje svoje stavove prema Kosovu - radikalizujući tako i javno mnjenje na Kosovu izazivajući i mržnju prema Srbiji.
„To neće valjati ni za Kosovo ni za Srbiju, ali ni za EU. Ja mislim da Evropska unija, koja gradi odnose između Kosova i Srbije, treba da bude fleksibilnija nego do sada – Srbiju treba da ubedi da je država Kosovo realnost i da Srbija nema drugi put nego da to prizna“, zaključuje Ljimani.
Autor: Refki Alija, Prizren
Odgovorni urednik: Ivan Đerković