Dugo očekivana ostavka

Početna sumnja Državnog tužilaštva u Hanoveru za Kristijana Vulfa značila je kraj na mestu predsednika države. I mada i za predsednika važi načelo da je nevin sve dok se ne dokaže suprotno, Kristijan Vulf više nije mogao da se održi na toj, najvišoj poziciji. Bilo je nužno da se spreči da funkcija predsednika države bude još više oštećena. Njegova ostavka odavno se očekivala. Čak bi se moglo reći da je trebalo da bude podnesena znatno ranije. To je svakako vrlo dramatičan kraj za Kristijana Vulfa, koji već nedeljama pokušava da se otrese skandala uz pomoć „debele kože“ i „uljudne retorike“. I to je dobro, jer ukazuje na nezavisnost i novinarstva i pravosuđa u Nemačkoj.

Priče i novinski naslovi o korišćenju luksuznih vila za odmor, o pozivima na večere i priredbe ili o mešanju privatnih, političkih i ekonomskih interesa od strane tadašnjeg premijera Vulfa (on je prethodno obavljao funkciju premijera Donje Saksonije – prim.ur.) razvili su se u pravu sapunicu iz koje nosilac glavne uloge više nije mogao baš samo tako da se izvuče, ma koliko on to pokušavao. Nalog Državnog tužilaštva pokazao je ozbiljnost čitave situacije: ne radi se tu o nekim malim zastranjivanjima preko kojih se lako može proći, već o činjenicama za koje treba proveriti jesu li relevantne u smislu moguće kaznene prijave.

Potez koji je trebalo da bude povučen ranije

Ali način na koji je ta ostavka iznuđena je nešto novo: po prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke je zatraženo ukidanje imuniteta za nosioca najviše funkcije u državi. To je dramatičan potez koji će imati dalekosežne posledice. U većini slučajeva političari odnosno nosioci političkih funkcija podnose ostavku još pre nego što do takvog koraka dođe, pre nego što je ugled i same funkcije i celokupne političke klase nagrižen. To je trebalo da učini i Kristijan Vulf - i to znatno ranije.

Položaj predsednika u Nemačkoj se u prvom redu oslanja na uverljivost i moralni integritet njenog nosioca kao i na njegovu neutralnost. Za razliku od drugih zemalja, u kojima izvršna vlast predsedničkog kabineta ide sve do uticaja na donošenje parlamentarnih odluka odnosno manipulisanja pravosuđa, moć predsednika u Nemačkoj je ograničena. On je pre svega najviši predstavnik države, koji važne rasprave o vrednostima na kojima počiva zajednica odnosno o velikim temama nemačkog društva i politike može i treba da pokreće pre svega kao moralna instanca. U tim raspravama on bi trebalo da ima jasnu poziciju, jasan stav. Ali ne samo da Kristijanu Vulfu to u proteklih godinu i po dana na položaju predsednika u sadržajnom smislu nije pošlo za rukom – on, u međuvremenu, uopšte više nema ni nužne pretpostavke za tako nešto.

Nemačka - primer drugima

Još uvek značajan broj ljudi, kako u Nemačkoj tako i u inostranstvu smatra da je Vulf žrtva medijske kampanje. Ali ja smatram da su mediji u slučaju Vulf samo radili ono što im je i posao - izveštavanje o slučajevima kada dođe do prevelike blizine politike i političara i različitih interesnih grupa. To čine novinari širom sveta, s tim da oni, za razliku od Nemačke, pritom zaista preuzimaju i veliki rizik. U slučaju Vulf, novinari su pokrenuli i vodili raspravu o mogućem izvlačenju prednosti – to je bila njihova tema. To je njihov posao! A zahtev tužilaštva pokazuje da u Nemačkoj i pravosuđe može da deluje nezavisno čak i kada se radi o nosiocima najviših državnih funkcija.

Ispravno je da se to konsekventno primenjuje. I krajnje je vreme da se spreči dalja šteta po funkciju predsednika. Nemačka - njena politička klasa, nezavisnost i solidnost njenih demokratskih institucija - uživaju veliki ugled širom sveta. Mi tražimo od drugih da razvijaju demokratiju, načela pravne države i štite slobodu mišljenja. Zbog toga je dobro kada se već i pri samoj sumnji na kršenje našeg pravnog sistema - sasvim nezavisno od ugleda osobe - ta načela primenjuju i u našoj zemlji, bez oklevanja.

Komentar: Ute Šefer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković