Da, ulazak i boravak u SAD bez važećih dokumenata jeste kršenje zakona. Da, posledica takvog kršenja zakona može biti proterivanje. I da, držanje nekih tzv. sanctuary cities, dakle gradova i opština koji delimično ili u potpunosti odbijaju saradnju sa saveznim vlastima u potrazi za ilegalnim useljenicima, ne mora baš uvek da se podržava. Pa ipak, nakon razmatranja činjenica, jedina mogućnost koja preostaje jeste staviti se na stranu sanctuary cities u sukobu sa Trampovom administracijom.
Da bismo ispravno procenili oštar kurs Trampove vlade protiv ilegalnih doseljenika – koji uz to prati i žestoka retorika – moramo najpre da znamo da u SAD, prema procenama, boravi oko 11 miliona ljudi bez valjanih dokumenata. Najveći broj njih, prema navodima Instituta za ispitivanje javnog mnjenja Pew Center, živi u toj zemlji deset i više godina. To je oko pet odsto stanovništva koje radi u civilnom sektoru.
Odvajanje od porodice
Nasuprot često rasprostranjenim predrasudama, ilegalni doseljenici – prema navodima različitih studija – manje su skloni kriminalu od građana rođenih u SAD. Iz tog poređenja je, naravno, isključeno krivično delo ilegalnog ulaska u zemlju koje rođeni Amerikanci po definiciji nisu ni mogli da počine. Pritom je delikt ilegalnog ulaska u SAD civil offense – pre dakle „prekršaj“, a ne „krivično delo“ criminal offense. Već samo zbog tih razloga velike racije Trampove vlade su nesrazmerne, one pogađaju najvećim delom čestite ljude koji teško rade, upravo one koji nisu – kao što se često tvrdi – teški kriminalci. Ljude koji, osim što su uglavnom pre mnogo godina bez dozvole ušli u zemlju, nisu skrivili ništa drugo.
Jedan mladić, koga lokalni mediji opisuju kao fudbalsku zvezdu, proteran je iz Vašingtona u Salvador neposredno pre nego što je trebalo da počne da studira na jednom Univerzitetu na kojem je dobio sportsku stipendiju. Jedan otac porodice koji živi u SAD poslednjih 16 godina, proteran je dok je njegov sin bio u školi. Te pojedinačne sudbine pokazuju sledeće: oštar pristup vlade nije human i nesrazmeran je. Time se nepotrebno dele porodice i širi strah među doseljenicima. Tako je u poslednjoj velikoj raciji koju su krajem jula sprovele službe za doseljenike, prema zvaničnim podacima, uhapšeno 650 osoba, od kojih je najveći broj (520) nije počinilo nijedno krivično delo osim što nelegalno boravi u zemlji. Među uhapšenima je bilo i 38 maloletnika.
Problematično pravno pitanje
A sada republikanska administracija u Vašingtonu pod rukovodstvom predsednika Donalda Trampa i ministra pravosuđa, „jastreba“ iz Alabame Džefa Sešnsa, želi da prisili savezne države i gradove da sarađuju u potrazi za ilegalnim migrantima. To ne samo da je ironično, već je i drsko i skandalozno. Republikanci i sami besne protiv centralne vlade u dalekom Vašingtonu koja se, prema njihovim merilima – nameće i ugrožava „prava država na samoodređenje“ states rights.
Baš to bi moglo da poremeti najnoviju nameru Trampove vlade da prisili opštine na pomoć u traženju ilegalnih migranata. Jer pretnju vlade da će državnu podršku izdvajati samo za one opštine koje Vašingtonu pomognu u sprovođenju njegove politike prema doseljenicima, sud bi ponovo mogao da odbaci uz obrazloženje da to nije u skladu s Ustavom. Kongres je tradicionalno taj, a ne egzekutivna vlast, koji određuje uslove za dodeljivanje državnih doprinosa. Na toj pravnoj osnovi su sudovi, na zahtev San Franciska, već ranije zaustavili jedan pokušaj Trampove vlade da smanji finansijska sredstva za nekooperativne opštine. Slično bi moglo da se dogodi i sa najnovijim pokušajem Vašingtona da uslovi dodelu finansijskih sredstava, protiv čega je Čikago već podneo tužbu.
Poboljšati infrastrukturu
Nezavisno od pravne situacije i činjenice da su oštri postupci Trampove vlade protiv nelegalnih doseljenika jednostavno pogrešni, brojne opštine imaju jednostavno preče brige od toga da podržavaju Vašington u njegovom otkrivanju najvećim delom čestitih ljudi. Umesto što pokušavaju često već preopterećenim gradovima da uzmu još novca, bolje bi bilo savetovati Trampovu vladu da započne s realizacijom velikih projekata koje je predsednik obećao u predizbornoj kampanji s ciljem da poboljša često veoma propalu infrastrukturu te zemlje.