Doviđenja u sledećem ratu?

Religiozne pesme odjekuju sa zvučnika koji se nalazi ispred jednostavne betonske zgrade. Njihov eho odzvanja ulicama iračkog gradića Bašira, poprišta poslednje pobede nad „Islamskom državom“. Zgrada prekrivena grafitima i zastavama, izrešetana i oštećena rupama od metaka, pretvorena je u improvizovanu višenamensku dvoranu, u kojoj se šiitskim borcima, koji su pre nekoliko dana izvojevali kontrolu nad gradom porazivši IS, služe jednostavna jela i čaj. U dnu sale prostrti su tepisi, a po zidovima plakati i transparenti. Pobožni borci tu se mole, jedu i odmaraju.

Napolju povremeno odjekuju detonacije i pucnjava. Grupa naoružanih ljudi probija se i krči put kroz ruševine uništenih kuća. Ponekad pokoje vozilo prođe usamljenim ulicama. „Mi sada držimo i kontrolišemo ovu teritoriju, to je najvažnije“, kaže Abu Džafar, komandant lokalnih turkmenskih boraca, koji su učestvovali u borbama za oslobođenje grada.

Abu Džafar je turkmenski šiit. Zajedno sa većinom stanovnika pobegao je iz Bašira 16. juna 2014, kada je IS osvojila taj grad. Bio je i u grupi meštana koji su dve sedmice kasnije pokušali da potisnu okupatore, ali su, uz velike gubitke, odbijeni. On se potom stavio na čelo grupe od 300 boraca i poveo ih u bitku za svoj grad. Kontrolu nad gradom preuzeli su 1. maja, nakon višednevnih borbi i uz pomoć kurdskih Pešmerga-trupa i pripadnika šiitske milicije s juga Iraka.

„Islamska država“ i dalje drži pod kontrolom susedna sela i svako malo otvara minobacačku vatru u pravcu Bašira. Turkmeni međutim sada kontrolišu grad koji su napustili pre skoro dve godine. Oni se sada suočavaju s teškom borbom oko obnove svojih domova i pronalaska svog mesta na političkoj karti Iraka.

Široka alijansa

Kada je „Islamska država“ 2014. godine krenula u zauzimanje teritorija na severu Iraka, došlo je do napetosti između etničkih i verskih zajednica. Kada je iračka armija počela da se raspada, Kurdi su brzo preuzeli kontrolu nad Kirkukom, gradom bogatim naftom i udaljenim od Bašira svega pola sata vožnje. Od tada je počela ekspanzija kurdskih pešmergi i to potiskivanjem IS sa šireg područja Kirkuka. Sunitski ekstremisti li su prisiljeni u na povlačenje i gubitak osvojenih teritorija, ali su posejali seme budućih sukoba.

Kirkuk je etnički raznolik grad u kojem sa Kurdima žive Arapi i Turkmeni kao najveće i najbrojnije etničke grupe. To je i najveći grad na tzv. spornoj teritoriji, širokom zavoju koji se proteže duž autonomne kurdske regije na koju pravo polažu i Kurdi i zvanični Bagdad. Turkmeni, koji žive u i oko Kirkuka, uglavnom su muslimani-šiiti. Prema njima Kurdi, uglavnom suniti, gaje nepoverenje jer Turkmeni podržavaju vladu u Bagdadu, kojom dominiraju šiiti. Nakon raspada iračke armije, šiitska paravojska poznata pod nazivom Hašd al Šabi, uzela je u ruke oružje i krenula protiv „Islamske države“. Priključilo joj se na hiljade Turkmena.

Lokalni turkmenski borci i pripadnici trupa Hašd al Šabija u Baširu dobili su pojačanje nakon što su im se priključile i brigade Imama Ali Al Abasa sa juga Iraka. Ali te snage su se pokazale kao nedovoljne tako da su u bici za Bašir morale da učestvuju i jedinice kurdskih pešmergi, pre nego što je IS konačno poražena i njeni džihadisti naterani da napuste grad.

Međutim, taj vojni savez protiv IS pokazao se kao krhak. Sedam dana pre ponovnog zauzimanja Bašira, došlo je i do sukoba između lokalnih Turkmena i pripadnika njihovih savezničkih brigada Hašd al Šabi sa jedne strane i pešmergi i kurdskih stanovnika iz grada Tuz Kormatoa, s druge. Dugo potiskivane napetosti i tenzije eskalirale su što je dovelo do borbi koje su trajale nekoliko dana.

Blizina zajedničkog neprijatelja – „Islamske države“ – i odsustvo pešmergi u gradu Baširu, upućuje da je malo verovatno da bi za sada mogli da izbiju novi sukobi među saveznicima.

Nepoverenje prema centralnoj vladi

Nakon proterivanja IS, meštani se polako vraćaju da vide šta je ostalo od grada u kojem je nekada živelo 1.200 porodica. Neki su pušteni da vide šta je s njihovim kućama, koje još stoje, dok su se drugi vratili i pronašli svoje kuće sravnjene sa zemljom. I dok su meštani bili različite sreće, zajednički su se usprotivili aneksiji od strane Kurdske regionalne vlade (KRG). Uprava Kurdske autonomne regije ima velike ambicije i teži odvajanju od Iraka.

„Nijedan Turkmen neće pristati da bude deo Kurdske autonomne regije“, kaže Adel Akbar, 55-godišnjak, dok prebire po gomili razbacanih stvari i onome što je ostalo od njegove kuće. Pripadnici IS opljačkali su svu njegovu imovinu, ali mu bar nisu srušili kuću.

Drugi nisu te sreće. „islamska država“ digla je u vazduh kuće lokalnih zvaničnika, dok su u vazdušnim napadima razoreni objekti koji su bili utočište ratnika IS. Minobacači, granate i teški mitraljezi ostavili su velike rupe po fasadama, dok su džihadisti rušili zidove kuća koje su okupirali, gradivši tunele, kako bi odozgo bili nevidljivi. Sve što je iole vredelo je opljačkano, a improvizovane eksplozivne naprave, posejane prilikom povlačenja džihadista, predstavljaju smrtonosnu pretnju za povratnike.

Neuspeh centralne vlade u Bagdadu da pruži zaštitu od IS, pa ni verski i etnički konflikti, koje podgreva vlada u Bagdadu u kojoj dominiraju šiiti, nisu mogli da pomognu da se Turkmeni iz Bašira ubede da njihova budućnost leži u kurdskoj državi.

„Ljudi odavde ne mogu da prihvate kurdsku vladu. Mnogo je razlika u jeziku, kulturi i veri“, kaže Sidik Ali Mohamed, jedan od nekolicine kurdskih stanovnika Bašira. Pripadnici brigada Hašd al Šabi, koji žive van Bašira, dele to mišljenje s Turkmenima i nisu naklonjeni kurdskom ekspanzionizmu. Borce Al Abasa, koji su pomogli u oslobađanju Bašira, ne možete nigde da vidite, ali je tu zato Saed Nabil, student Verskog instituta iz Nadžafa. Taj mladić koji dolazi iz Nasirijaha, gradića na jugu Iraka, držao je u toj regiji propovedi šiitskim borcima više od godinu dana, jačajući im osećaj obaveze koju nalaže vera u borbi protiv IS. Na pitanje da li bi Bašir mogao da postane deo Kurdistana on kaže: „Ne, nikad. Naprotiv, Bašir će ostati deo Iraka“.

Iranska propaganda

Hašd al Šabi brigade su motivisane šiitskom verom. Snažan uticaj na njih ima Iran koji im daje i veliku podršku. Pored njihovog nastojanja da drže IS podalje od šiitskih teritorija, oni nisu voljni da Kurdima prepuste nijedan komad zemlje. Zato oni šire svoj uticaj, koliko god mogu. „Turkmeni u Kirkuku osećaju da Hašd al Šabi štiti njihova prava“, kaže lokalni čelnik njihove tajne službe, koji nije želeo da bude imenovan i koji ne dolazi sa ovih prostora, rekavši samo da je „iz Iraka“.

Sedeći s turkmenskim borcima za vreme ručka, jedan od komandira koji ima veliki autoritet u Baširu, brzo se upušta u teorije zavere koja, kako kaže, dolazi od propagandne mašinerije iz Teherana. „Hiljadu godina su suniti i šiiti živeli u miru. Ali Izrael i Mosad su napravili planove da nas podele. Ako mi imamo probleme jedni s drugima, oni mogu da nam kradu naftu“, kaže on.

Kurdska autonomna regija, koja se nada otcepljenju od Iraka, ima bliske veze sa SAD i već isporučuje veliki deo nafte Izraelu. S dugom istorijom patnje pod vlašću vlade u Bagdadu, irački Kurdi nisu raspoloženi da popuste zahtevima arapskog juga i vrate Kirkuk, za koji smatraju da je kurdski. Kada jednoga dana „Islamska država“ bude poražena, tenzije oko sporne teritorije mogle bi da eskaliraju i pretvore se u veliki konflikt. No, nakon što su uspeli da vrate kontrolu nad gradom koji je bio u rukama IS, Turkmeni iz Bašira bi uskoro mogli da budu prisiljeni da izaberu stranu u novom ratu za komadanje Iraka.