„Doniranje podataka“ pomaže u borbi protiv virusa?
11. april 2020.
Zigrun Špete (58) na ruci uvek ima sportski sat, kalifornijskog proizvođača. Ali podatke o otkucajima srca, pređenim koracima i kvalitetu sna Špete ne čuva samo za sebe već ih ustupa Institutu „Robert Koh“ (RKI).
„Želim da pomognem naučnicima i naučnicama da sakupe što je moguće više podataka, kako bi dobili bitku protiv korona-virusa“, kaže ova žena za DW. „Zbog toga učestvujem u ovom projektu.“
Naime, od pre nekoliko dana svi koji imaju pametni sat, sportski sat ili fitnes narukvicu, podatke mogu anonimno da ustupe naučnicima RKI koji se bave istraživanjem korona-virusa.
Promene tokom sna ili promene aktivnosti, povišen puls u mirnom stanju – na osnovu tih signala naučnici bi mogli da zaključe da je došlo do eventualne zaraze. Na taj način žele da naprave kartu na kojoj bi moglo da se prati širenje virusa. Zbog toga svi koji dobrovoljno učestvuju u projektu prosleđuju RKI i svoj poštanski broj.
Viler: Precizniji podaci o širenju virusa
Do pre samo nekoliko sedmica teško je moglo i da se zamisli da će Nemci, koji su posebno osetljivi kada je reč o zaštiti ličnih podataka, pristati na takav eksperiment. Ali i na tom polju bi pandemija korona-virusa mogla da ima uticaja.
Jer, toliko ljudi je nagrnulo na novu aplikaciju da se portal namenjen „doniranju podataka“ ruši zbog preopterećenosti.
„Želimo da se mnogi uključe u projekat“, kaže Lotar Viler, predsednik RKI. „Što više ljudi da podatke, utoliko će i naša saznanja o širenju korona-virusa biti preciznija.“
Viler se nada da bi podaci sa sportskih i pametnih satova, mogli da pomognu da se bolje prepoznaju žarišta infekcije. Oni bi mogli da doprinesu i boljoj proceni efikasnosti mera izolacije.
RKI ukazuje i da je tokom razvoja ove aplikacije konsultovan i opunomoćenik savezne vlade za zaštitu ličnih podataka Ulrih Kelber (SPD). Aplikacija je izrađena zajedno sa berlinskom startap-kompanijom „e-Health Trive“.
Mišljenja su različita
Ali, nisu baš svi oduševljeni. Neki kritikuju jer aplikacija ne koristi nijedan svima dostupan programerski kod kako bi dalja upotreba podataka bila transparentnija. Neki bi pak rado dali svoje podatke, ali nemaju pametni sat, ili neki drugi aparat koji ova aplikacija podržava. Drugi opet smatraju da sa fitnes podacima naučnici neće postići nikakav napredak u borbi protiv korona-virusa.
Zigrun Špete misli drugačije. „U ovom trenutku bi svi podaci, koji mogu da se dobiju, morali da se sakupe“, kaže ona. „Zbog toga su potrebni i ovakvi pokušaji, poput aplikacija. Jer, naučnici i dalje veoma malo znaju o širenju virusa.“
A šta je sa zaštitom ličnih podataka? „Pa ti podaci su već sačuvani na platformi Fitnes-Tracker, tako da tu sad ne vidim ništa dramatično“, objašnjava Špete.
U Nemačkoj i drugim evropskim zemljama u ovom trenutku se diskutuje i o drugoj vrsti aplikacije. Ona bi trebalo da pokaže ko se nalazi u blizini zaražene osobe, i ko bi možda takođe mogao da se zarazi. Za to bi mogli da se iskoriste podaci Blututa i GPS-a.