Donald Tusk: evropski pragmatičar

"On je strastveni, ubeđeni i ubedljivi Evropljanin." Ovako je nemačka kancelarka Angela Merkel komentarisala izbor Donalda Tuska za predsednika Saveta EU. Upravo te reči je izabrala i 2010. godine u svom govoru kada je poljski premijer primio prestižnu (ahensku) Karlovu nagradu: nagradu kojom se odaje priznanje samo velikim evropskim ličnostima. A Tusk ovu nagradu je nije dobio bez razloga. Upravo je njegovo prijateljsko držanje prema Evropi i Nemačkoj, a i njegove liberalne stranke "Građanska platforma", bilo to koje mu je, na izborima 2007. godine, omogućilo pobedu velikom većinom nad evroskeptičnim nacional-konzervativnim duom: braćom Kačinjski.

Tusk, koji je otvoren prema svetu, ljubazan i spreman na kompromis bio je potpuna suprotnost svom često beskompromisnom i svađalački raspoloženom prethodniku Jaroslavu Kačinjskom. I dok su nastupi Jaroslava Kačinjskog u njegovo vreme izazivali u podjednakoj meri zbunjenost i nelagodnost, kako u Berlinu tako i u Moskvi, Tusku je pošlo za rukom munjevitom brzinom da poboljša nemačko-poljske odnose, i čak da izgradi konstruktivni odnos sa Vladimirom Putinom. U kolektivnom sećanju će verojatno ostati zagrljaj Tuska i Putina na mestu nesreće poljskog predsedničkog aviona u Smolensku. Ali Tusk je umeo da kaže i neprijatne stvari, doduše diplomatski, ali ipak jasno - kao što je to primera radi bio slučaj prilikom Putinove posete Poljskoj povodom 70. godišnjice od početka Drugog svetskog rata. Tusk, po vokaciji istoričar, podsetio je tada svoje goste na to da Poljsku nije pregazila samo Hitlerova Nemačka, već i Staljinov Sovjetski Savez.

Odluka donesena "danas"

Za mnoge je izbor Donalda Tuska za predsednika Saveta EU bilo iznenađenje. "Ja sam odluku doneo danas", rekao je Tusk nakon izbora. Činjenica je da je Tusk, koji se još 2012. godine pominjao kao potencijalni naslednik predsednika Komisije EU, Baroza, više puta je ponovio da želi da se koncentriše na poljsku politiku. To što se ipak dogodilo drugačije, može se objasniti na više načina. Od njegove druge pobede na izborima 2011. godine ispitivanja javnog mnenja u međuvremenu pokazuju znatan porast popularnosti njegovog glavnog protivnika Jaroslava Kačinjskog. Tako da je poziv za odlazak u Brisel jedna vrsta bega na bolje.

Osim toga tu je i rusko-ukrajinski konflikt, kojeg poljski ministar spoljnih poslova jasno naziva "ratom". Poljak Tusk tako dobija sasvim drugu mogućnost delovanja na poziciji predsednika Saveta EU, nego ranije sa nacionalne pozicije. Slabosti koje ima u činjenici da umesto engleskog bolje govori nemački i ruski ovde bi čak mogle da budu prednost. Tusk, koji je rođen 1957. godine u Gdanjsku, koji se kao mladić angažovao u čuvenom sindikatu "Solidarnost", boreći se za ljudska prava i oslobađanje od komunizma, razume post-sovjetski mentalitet ruskog vođstva znatno bolje nego nova šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i njene zapadnoevropske kolege.

Poslanik Hrišćansko demokratske unije (CDU) u Bundestagu Karl-Georg Velman je ubeđen da je upravo to bio odlučujući razlog za Tuskov izbor na ovu visoku funkciju. "To je odlična odluka", rekao je Velman u razgovoru za DW. U Berlinu Tusk slovi za "razumnog", "istrajnog", ali istovremeno nekoga ko "može da vodi politiku mirne ruke". A to je nešto što podseća na politički stil Angele Merkel. Sa njenom podrškom Tusk ima veliku šansu da svoju novu funkciju, od decembra obavlja aktivnije i delotvornije, nego što je to činio njegov prethodnik.