Dogovorena koalicija DS-SPS pod pritiskom

Lideri DS i SPS Boris Tadić i Ivica Dačić brzo su se dogovorili oko nastavka političke saradnje i u novoj vladi, ali time posao još nije završen. Tim partijama potreban je ulazak u vladu bilo Liberalno-demokratske partije (LDP) ili Ujedinjenih regiona Srbije (URS), kao i nekih stranaka manjina. Iz LDP-a i URS-a stižu poruke da oni neće ulaziti u vladu po svaku cenu, da ne žele da budu dežurni krivci, i da ne žele u vladajuću koaliciju čiji je jedini cilj kakva-takva parlamentarna većina.

Izvesno iznenađenje predstavljaju i izjave lidera koalicije oko SPS-a, koji kao trećeg partnera vide URS umesto LDP-a. To praktično znači da se od LDP-a traži da, ukoliko želi u vladu, odustane od suštine svog političkog programa, a to se pre svega odnosi na stav prema Kosovu i Republici Srpskoj. Situaciju na neki način komplikuje i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), takođe potencijalni kandidat za ulazak u vladu, koji tvrdi da je pokraden na izborima.

Politička igra se komplikuje

Iako je u prvom trenutku, nakon dogovora DS-SPS, delovalo da je posao završen, formiranje nove vlade opredeliće pre svega rezultat drugog kruga predsedničkih izbora, ocenjuje za DW dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka:

„Međutim, obzirom da su neke stranke, veoma začuđujuće, pokazale rezervisanost, kao SVM, pa čak iznele i teške optužbe, to znači da će igra pred drugi krug predsedničkih izbora biti komplikovanija nego što su to očekivali eventualni pobednici“.

Tadić apsolutni favorit?

Neven Cvetićanin ističe da je strankama jasno da se prava vrsta pritiska na DS i SPS vrši upravo između dva kruga predsedničkih izbora, i da one to sada maksimalno koriste. Situacija bi se verovatno dodatno zakomplikovala ukoliko pobedi Tomislav Nikolić, smatra Cvetićanin. Međutim, Cvetićanin ocenjuje da je nakon dogovora sa SPS-om Tadić sada apsolutni favorit za pobedu:

„Jer, kada se završi drugi krug predsedničkih izbora, i kada na njima eventualno pobedi Tadić, onda taktiziranje prestaje. Tadić je onda u izuzetno dobroj poziciji kao legitimni novi-stari predsednik države, i kao čovek čija je koalicija ipak dobila više mandata i od koalicije oko SPS-a i od koalicija oko LDP-a i URS-a“.

Mala moć LDP i URS

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, kaže za DW kako ne očekuje neke dalje probleme oko formiranja vlade, bez obzira na rezervisanost pojedinih stranaka:

„Sada se tu postavlja jedno drugo pitanje: da li su ostali akteri previše zainteresovani za ulazak u vladu? I da li oni u tom sistemu mogu nešto ozbiljnije da dobiju od ključnih političkih pozicija? Dakle, ja zbog toga mislim da može biti izvesnih problema, ali ne u smislu ko će se naći za formiranje vlade, tu tek neće biti problema jer je za to potreban relativno mali broj poslanika; ali, tu sada svi svesni, posebno ova dva ključna aktera LDP i URS, da njihov ulazak u vladu ima vrlo nisku cenu. Znači, oni jednostavno nemaju toliku moć da bi mogli da postavljaju neke zahteve“.

Uskraćivanje podrške - politički luksuz?

Pitanje koje se pred njih sada postavlja je da li mogu sebi da dozvole takav politički luksuz da ostanu van vladajuće koalicije, i pređu u opoziciju. Đorđe Vuković ocenjuje da bi takav potez možda ugrozio i samo postojanje LDP i URS:

„Kad je reč o URS-u, tu postoji set stranaka koje imaju regionalni karakter. Postavlja se ozbiljno pitanje kad se interesi tih nekih lokalnih lidera budu postavili u prvi plan, da li će se ta koalicija uopšte održati do kraja. Sa druge strane, LDP ima taj problem da će neulaskom u vladu ponovo ostati u jednoj dubokoj opoziciji, bez mogućnosti da u bilo čemu učestvuje i da bilo šta ima. Tako da i jedni i drugi imaju zaista mali kapacitet za postavljanje zahteva, i onaj ko bude ušao u vladu prihvatiće ono što mu se bude dalo. Jer, DS i SPS manje-više sa manjinama imaju i dovoljno mandata, plus da uz neku podršku malog broja možda i nezavisnih poslanika formiraju vladu“.

Ukoliko LDP i URS ipak odluče da ostanu u opoziciji, to bi moglo da izazove i ponavljanje izbora, smatra Neven Cvetićanin. Te stranke bi u tom slučaju podnele deo odgovornosti za to što nije mogla da se napravi parlamentarna većina, upozorava Cvetićanin.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković