Dobra zarada na sirotinji
10. maj 2018.Uvek ista šema: organizovani šverceri i krijumčari ljudima obećavaju siromašnim Moldavkama i Moldavcima dobro plaćeni posao u Evropskoj uniji. Mnogi od njih onda napuštaju svoje porodice i pokušavaju da sreću pronađu u inostranstvu i tako izađu iz začaranog kruga nezaposlenosti i siromaštva. Krijumčari ih često mame u Nemačku, uzimajući pritom od njih ogroman novac i tako ih besramno eksploatišu. Sada je jedna od tih bandi razbijena.
Racije po Nemačkoj
Oko 800 policajaca pretreslo je stanove i kancelarije u Hamburgu, Bremenu, Donjoj Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu i uhapsilo nekoliko osumnjičenih. Oni su navodno iskoristili bespomoćnu situaciju moldavskih građana, privukli ih lažnim obećanjima, a zatim ilegalno zaposlili. Racijom je na videlo izašao nelegalni status Moldavaca, koji prvenstveno rade kao čuvari. Većina njih imala je lažne, odnosno loše falsifikovane rumunske lične karte, koje su im obezbedili krijumčari.
Moldavski građani mogu bez viza da uđu u šengenski prostor, uključujući i Nemačku, i da tamo borave do 90 dana godišnje. Međutim, njima je dozvoljen rad samo ako imaju važeću radnu dozvolu. Rumunske lične karte omogućavaju im da uživaju slobodu kretanja za građane i radnu snagu u zemljama-članicama EU.
Krijumčari na meti istražitelja
Portparolka Okružnog javnog tužilaštva u Lineburgu, odgovorna za prethodnu istragu, potvrdila je da su tri glavnoosumnjičena privremeno lišena slobode. To su dva nemačka i jedan ruski državljanin. „Naš postupak usmeren je samo protiv osumnjičenih za krijumčarenje ljudi, ali ne i protiv ljudi koje oni ilegalno prebacuju u Nemačku“, objasnila je portparolka Tužilaštva za DW, dodajući da su nemačke vlasti u bliskom kontaktu sa svojim moldavskim kolegama u Kišinjevu i da stalno razmenjuju informacije važne za istragu. Dodala je i da u interesu istrage ne može da iznese još neke detalje.
- pročitajte još: Dve obale Pruta
Portparol policije u Pirni potvrdio je za DW da se istraga u Saksoniji-Anhaltu vodi i protiv osoba koje su imale kontakte sa lokalnom scenom samozvanih „Građana Rajha“ (Služba za zaštitu ustavnog poretka objavila da pokret „Građani Rajha“ broji 15.000 ljudi, od kojih su 900 ekstremni desničari, prim.ur). Ne postoji veza između racija među njima i lišavanja slobode krijumčara ljudi iz Moldavije, naglasio je portparol policije u Pirni.
Što se tiče situacije u vezi sa nezakonito zaposlenim Moldavcima, on je rekao da su pogođeni eksploatisani niskim zaradama i visokim stanarinama. Nema dokaza da su neki od njih imali legalne rumunske pasoše i lične karte. Do sada su otkrivena samo falsifikovana dokumenta.
Problem s Moldavijom
Moldavija je najsiromašnija zemlja u Evropi. Većina stanovnika govori rumunski, ali trećina ruski. Oko milion ljudi preuzelo je državljanstvo susedne Rumunije – iz istorijskih razloga. Prema jednoj studiji, poslednjih godina na svaki sat zemlju napuštaju četiri Moldavca. Odlaze iz svoje zemlje kako bi potražili bolji život u inostranstvu. Jedna trećina od ukupno 3,5 miliona ljudi u Moldaviji živi ispod granice siromaštva.
Sporazum o pridruživanju sa EU iz 2014. godine donekle je poboljšao životni standard, ali od približavanja Evropskoj uniji ta bivša sovjetska republika još uvek je daleko. Moldavija je politički i ekonomski nestabilna, a karakteriše je i korupcija i uticaj moćnih oligarha. Krajem 2018. tamo se održavaju parlamentarni izbori. Proruski predsednik i socijalista Igor Dodon nada se jasnoj pobjedi svoje stranke koja, kako pokazuju istraživanja javnog mnijenja – vodi. Vladajuća proevropska koalicija je podeljena i moli Boga da uđe u parlament.