„Dođite malo u Avganistan pa onda pričajte!“

Novogodišnja propoved Predsedavajuće saveta Evangelističke crkve Nemačke, biskupkinje Margot Kesman, izazvala je burne reakcije. „Ništa nije dobro za Avganistan“ i „oružjem se očigledno ne postiže mir“ – dve su izjave koje su pokrenule žustru javnu raspravu o smislu i cilju akcije nemačke vojske Bundesvera u Avganistanu. Kritičari tvrde da je biskupkinja Kesman s leđa napala vojnike Bundesvera. Pa ipak, postavlja se pitanje, šta nemački vojnici, prilikom intervencije u inostranstvu, očekuju od političara, slavnih ličnosti i građana u njihovoj domovini.

Otac Jonatan Gelner se pre nekoliko nedelja vratio iz Avganistana. Četiri i po meseca je ovaj katolički dušebrižnik iz Hanovera pratio nemačke vojnike u Avganistanu.

„Tamo vojnici svakodnevno ulaze u situacije u kojima mogu da izgube život. Oni takođe otkrivaju zemlju koja je neverovatno siromašna, ljude koji žive u najsiromašnijim, najtežim uslovima, zemlju koja godinama nakon početka intervencije još uvek nije stala na vlastite noge. Često se dešava da njihovi napori ne urode plodom, da njihov rad sabotiraju korumpirani političari ili atentatori“.

Vojnici rezignirani raspravama u Nemačkoj

Ako se i u domovini dovodi u pitanje svrha njihove akcije, mnogi se vojnici osećaju i lično povređeni. Može li se mir postići bez oružja? Otac Jonatan Gelner smatra da to nije realno:

„Nema sumnje, projekti obnove i izgradnje zemlje najvažniji su ciljevi. Međutim, pokazalo se, a to sam iskustvo stekao i sam: bez oružane zaštite u toj zemlji, obnova nije moguća. Mora se raditi na dve strane – na civilnoj obnovi, ali i vojnom obezbeđenju ovih mera.“

Vojnici bi želeli realističniju ocenu situacije i veću podršku u stanovništvu. To kaže i Ahim Volgetan, bivši profesionalni vojnik . On je svoja iskustva, stečena prilikom vojnih akcija, zabeležio u knjigama, a na internet platformi svakodnevno je u kontaktu sa vojnicima:

„Opšte uzevši, vojnici ne mogu da shvate da se ovde vode velike rasprave između ljudi koji nemaju pojma. Konačno, rasprave vode poslanici, zatim slavne ličnosti i zaposleni u raznim institucijama koji uopšte ne znaju šta se dešava na terenu. Mnogi vojnici kažu: ‘dođite nam prvo u posetu, stavite šlem na glavu, patrolirajte, pa onda pričajte’!“

Mek Kristal za drugačiji pristup Avganistancima

Podsetimo još da nemački ministar odbrane Karl Teodor cu Gutemberg (inače političar vladajuće Hrišćansko-socijalne Unije) namerava da pošalje u Avganistan još 1.500 vojnika, čime bi se njihov broj povećao na 6.000.

Šef opozicione Socijal-demokratske stranke Nemačke Zigmar Gabrijel striktno odbija povećanje broja vojnika. „Ni u kom slučaju ne želimo dodatne borbene trupe – naša je želja da pojačamo obuku (avganistanskih vojnika i policajaca)“.

Međutim, prema strategiji glavnokomandujućeg snaga u Avganistanu, američkog generala Stenlija Mek Kristala, gotovo da nema razlike između borbenih jedinica i trenera, odnosno stručnjaka za obuku.

Najvažnija reč u njegovoj strategiji glasi „Partnering“ – što znači da bi pripadnici međunarodnih i avganistanskih snaga trebalo zajedno da patroliraju, da se bore i da zajedno žive! I to ne više u velikim, dobro obezbeđenim logorima, već u grupama od 30 do 60 ljudi, takozvanim „Patrol Bases“. Na primer u kućama, po gradovima. Cilj je da se uspostavi tešnji kontakt sa stanovnicima, da se pridobije njihovo poverenje i podrška.

autori: Brigite Lenhof / Mirjana Kine Veljković

odg. urednik: Nemanja Rujević