Diplomatija „maksimalnog pritiska“
13. februar 2019.
Sukob je počeo već oko spiska gostiju: među oko 70 država koje su pozvane na Konferenciju o Bliskom istoku u Varšavi, nedostaje Iran. Teheran je optužio Poljsku da organizuje anti-iranski susret. Usledile su diplomatske napetosti, spekulacije o otkazivanju konferencije.
„Ako je zaista reč o miru na Bliskom istoku, onda bi trebalo da budu pozvani svi – naravno i Iran“, kaže za DW Robert Čulda, stručnjak za Iran sa Univerziteta Lođ. „Ali ovde nije glavna stvar mir, već je reč o stvaranju saveza“.
Bivši poljski ministar spoljnih poslova Radek Šikorski strahuje da bi konferencija mogla da naškodi Poljskoj, pre svega u Evropi. „Prvo u Briselu usaglasimo zajedničku poziciju prema Iranu, a onda jasno pokažemo da sa tim nismo saglasni“, komentariše Šikorski. „To stvara utisak nelojalnosti.“
Iran: transatlantska tačka sporenja
Evropska unija i SAD u osnovi imaju različite pristupe kada je reč o odnosu prema Iranu. To se najjasnije pokazuje po pitanju Sporazuma o atomskom programu sa Teheranom. SAD su u maju 2018. godine jednostrano istupile iz tog sporazuma i uvođenjem ekonomskih sankcija pokrenule kampanju „maksimalnog pritiska“ na Teheran. Berlin, London, Pariz žele da, kao supotpisnici, održe Sporazum u životu i zalažu se za nastavak dijaloga.
I iako su američke sankcije snažno pogodile i evropsku ekonomsku razmenu sa Iranom, Evropljani pokušavaju da, mimo SAD, daju podsticaj Iranu da i dalje ispunjava svoje obaveze u sporazumu. Krajem januara pokrenut je „Insteks“ – kanal preko koga može da obavljaju finansijske transakcije sa Iranom, a koji je nezavisan od američkog dolara. To bi, uprkos sankcijama, trebalo da omogući poslovanje sa Iranom.
Činjenica je da Iran do sada ispunjava pravila sporazuma. To je u međuvremenu u 13 izveštaja potvrdila i međunarodna Organizacija za atomsku energiju (IAEA) – poslednji izveštaj objavljen je u novembru 2018. I sam Den Kouts, direktor nacionalne tajne službe SAD, izjavio je krajem januara da Iran „trenutno ne sprovodi ključne aktivnosti, koje bi bile neophodne za proizvodnju atomske bombe“ i da se pridržava sporazuma.
Uprkos velikom američkom pritisku, države EU do sada pokazuju jedinstvo u odbrani Sporazuma o atomskom naoružanju sa Iranom – poslednji put to je bilo uočljivo kroz saopštenje Evropske komisije izdato 4. februara. U njemu se Sporazum označava kao ključni element u borbi protiv daljeg širenja atomskog naoružanja i izražava jasno žaljenje zbog američkog povlačenja iz Sporazuma.
Poljska sledi sopstvene ciljeve
Utoliko je veće bilo iznenađenje u Evropi kada se Varšava pojavila kao mesto održavanja konferencije o Bliskom istoku. Najviše su se zaprepastili možda čak sami Poljaci. Kako izveštavaju poljski mediji, Varšava je bila iznenađena kada je američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo (naslovna fotografija) polovinom januara objavio da je Varšava mesto održavanja konferencije. Navodi se da su takvi planovi doduše postojali, ali bez konkretnog datuma.
„Za Poljsku Bliski istok nije toliko važan, mi tamo jedna da smo politički aktivni“, komentariše poljski stručnjak za Iran Robert Čulda. Taj politikolog veruje da je Poljska prihvatila spornu konferenciju iz sasvim drugih razloga: „Mi želimo da američke trupe budu ovde stacionirane za stalno“.
Poljska dakle želi da tu bude stalna američka baza. Varšava u te svrhe namerava da izdvoji dve milijarde dolara. Kako bi projekat američkog predsednika Donalda Trampa bio još atraktivniji, poljski predsednik Andžej Duda prošlog septembra je u Vašingtonu predložio da vojna baza bude nazvana „Fort Tramp“.
SAD dele Evropu
Poljski interes za američkom zaštitom SAD bi mogle da upotrebe kao vrlo moćnu polugu. „Sve države koje smatraju da su ugrožene znaju na kraju krajeva da je jedina adresa gde mogu da se obrate – Vašington“, kaže politikolog Tomas Jeger, stručnjak za međunarodnu politiku iz Kelna. „A u Vašingtonu se to koristi kako bi se razbila odlučnost država EU po drugim pitanjima. Politika prema Iranu upravo je jedno takvo pitanje“, sumira Jeger.
Oduševljenje Evropljana je na niskom nivou. Nakon diplomatske bitke oko sadržaja konferencije i naknadnog proširivanja dnevnog reda, donekle je umanjen njen formalni anti-iranski karakter. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je, uprkos tome, otkazala svoje učešće.
Britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant potvrdio je svoj dolazak tek nakon što je sa dnevnog reda povučena tema rata u Jemenu. „Oznaka se promenila i mi sada imamo tematski mnogo širi sastanak o bezbednosti na Bliskom istoku“, kaže Eli Džerenmej iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne poslove (ECFR). „Ali namera Vašingtona je da i dalje radi na stvaranju međunarodne alijanse koja bi podržala ’kampanju maksimalnog pritiska’ na Iran predsednika Trampa“.
SAD u Varšavi, Rusi, Turci i Iranci u Sočiju
Kako bi ipak doveo evropske ministre spoljnih poslova za sto u Varšavu, Vašington je podigao nivo svog prisustva: osim ministra spoljnih poslova Majka Pompea, konferenciji će prisustvovati i zamenik predsednika SAD Majk Pens, kao i savetnik Džared Kušner. U Varšavu dolazi i izraelski premijer Benjamin Netanjahu. U nekim evropskim prestonicama bi zato mogli i da promene svoje mišljenje, očekuje Eli Džerenmej. Ona smatra da bi neke zemlje ipak mogle da pošalju svoje ministre uoči samog početka konferencije – posebno one sa istoka Evrope koje žele da održe dobre odnose sa Vašingtonom.
Rusa, naravno, neće biti u Varšavi. Ali zato se na isti dan kada se u Poljskoj održava konferencija, u Sočiju sastaju predsednici Rusije, Turske i Irana kako bi razgovarali o stanju u Siriji. U Varšavi će inače nedostajati i nemački šef diplomatije Haiko Mas. On putuje u Minhen, na Konferenciju o bezbednosti koja se održava dan kasnije. A u Minhenu je ionako bezbednost na Bliskom istoku tradicionalno u vrhu dnevnog reda.