Diktatura na makedonski način

Na tri internet-portala nemačke štampe objavljen je tekst novinara Norberta Mapes-Nidika o Makedoniji koja se, kako je u naslovu rečeno, nalazi „na putu ka diktaturi“. Tekst u redakciji lista Kelner štat-ancajger (Keln) počinje ovako: „Jednog tmurnog septembarskog jutra u pola pet, neko je žestoko pokucao na vrata porodice Aleksandra Dinevskog. Kada je njegova supruga otvorila vrata, deset teško naoružanih policajaca je upalo u mali stan na obodu centra Skoplja. Tajni agenti su pretražili sve, ali nisu rekli šta traže. Kada ni posle devet sati (traženja) nisu našli ništa, kaže jedan blizak rođak, i pored toga su jednostavno odveli Aleksandra.“

Autor dalje piše da se radilo o 16. septembru 2013. godine, te da se od tog dana Dinevski, „55-godišnji aktivista borbe protiv korupcije“ i bivši policajac, nalazi u ozloglašenom istražnom pritvoru Šutka: Njegova porodica strahuje da će ga vlast jednostavno pustiti da umre – zatvorenik je inače težak astmatičar. U članku se navodi da je stanje u Makedoniji, „zemlji koja želi članstvo u EU, slično onom u Belorusiji ili Egiptu“. Posle kratkog suđenja, Dinevski je 6. oktobra 2014. osuđen na četiri i po godine zatvora. Njegov „zločin“ se sastojao u tome što je „zajedno sa bivšim direktorom Agencije za borbu protiv pranja novca, sakupio dokumenta o plaćanju mita prilikom prodaje makedonskog Telekoma i predao ih jednom novinaru“.

Mapes-Nidik piše da je makedonsko pravosuđe potčinjeno vladajućim političarima i o različitim slučajevima pritiska na Ustavni sud ili manipulacija imenovanjem sudija u kojima su učestvovali državni ministri. On prenosi da mediji u Makedoniji ne pišu o slučajevima korupcije a da je poslednja opoziciona televizijska stanica zatvorena 2011. godine. Na listi slobode medija koju redovno objavljuje organizacija Reporteri bez granica, Makedonija se nalazi na 117. mestu, iza država kao što su Kongo ili Tadžikistan.

„Katastrofalna situacija ljudskih prava u Makedoniji se ne tematizuje zato što je vlada u Skoplju upala u zamku: već šestu godinu uzastopno, Komisija EU preporučuje da se sa tom zemljom započnu pregovori o pristupu – na šta Grčka svaki put stavlja veto zbog spora oko imena makedonske države.“ Autor članka konstatuje da je pomenuta preporuka EU svake godine sve uzdržanija – ali i da Brisel nema nameru da je povuče: „Ta bi, kako se strahuje, Grčka pobedila, a Evropa bi izgubila svaki uticaj na Makedoniju“.

Problemi na Balkanu rastu

To nije jedini problem zbog koga mnogi postavljaju pitanje: Šta je pogrešno u politici EU prema Balkanu? – Upravo tako glasi i naslov analize dopisnika novinske agencije dpa Tomasa Braja koju je na svom internet-portalu objavio dnevnik Mitelbajeriše (Regensburg): „Problemi na Balkanu rastu. Evropska unija i SAD su počinile greške koje sada valja ispraviti“. Autor počinje analizu podacima o broju ljudi koji su poslednjih godina napustili balkanske zemlje, iako su „Brisel i Vašington u prošlosti pomagali tim zemljama milijardama i armijom diplomata i stručnjaka – zašto je ta skupa pomoć urodila tako slabim plodovima?“

„Predsednik srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, Milorad Dodik, više puta je optuživao zapadne zemlje da su i same deo problema u regionu. Da odlično plaćeni zapadni pomagači zapravo nisu zainteresovani da zaista poprave situaciju u zemljama u kojima gostuju, jer da ne žele da ugroze sopstvena radna mesta. U mnogim glavnim gradovima na Balkanu, stranci plaćaju visoke kirije i tako su poremetili lokalna tržišta stanova“. U članku se navodi i da su plate stranih pomagača na Kosovu, uključujući članove misije Euleks u kojoj takođe postoji korupcija, mnogo veće od plata samih građana. A pominje se i problem sa uticajem vlasti na pravosuđe u Makedoniji. No, tu se tekst i završava rečima: „Svuda postoji masovna cenzura medija. O manipulisanim tenderima koji vrede milijarde – da i ne govorimo.“