Desničarski bastion na jugu Švedske

Kada se sastanak završio, nova gradonačelnica je toplo izgrlila partijske kolege i onda otišla do svog supruga, Italijana, i poljubila ga uz reči: „Amore mio.“

Sesilija Blad in Zito (43), upravo je izabrana ispred desničarske stranke Švedske demokrate za prvu ženu gradića Horbija. Istog dana je gradonačelnica drugog mesta postala Luise Erikson, partnerka šefa te populističke stranke Džimija Akesona. Nešto ranije su Švedske demokrate osvojile još jedan grad – a sve se to dešava u okrugu Skone na krajnjem jugu zemlje.

Tri gradonačelnička mesta prvi su dašak realne političke moći za ovu stranku koja postoji već tri decenije. „Ekstremno sam srećna“, kaže Blad in Zito za Dojče vele. „Ovo je prvi put da su Švedske demokrate dobile gradonačelnike, tako da smo sada u centru pažnje. Mediji nas gledaju, a gledaju nas naravno i birači i pitaju se da li su Švedske demokrate u stanju da preuzmu odgovornost?“

Uspeh na jugu

Jedno od najvećih iznenađenja na opštim izborima u septembru bio je upravo region Skone koji je ceo požuteo – to je boja ove desničarske stranke. I to baš na jugu, u oblasti koja se graniči sa Danskom, gde most povezuje Malme i Kopenhagen i sve miriše na evropsko ili barem skandinavsko zajedništvo.

Demokrate pak na nacionalnom nivou imaju problem: stranke desnog centra ih se klone i ne žele u koaliciju zbog neonacističkih korena te stranke. No takvih skrupula nema na lokalnom nivou. Tako se umerena konzervativna stranka udružila sa Demokratama u ukupno 11 opština i gradova u Skoneu – tri sada predvode baš Demokrate.

Farid Šarafudin (60) mogao je biti jedna od prvih žrtava populističke vladavine u malom poljoprivrednog gradu Horbi. Naime, desničari su prepolovili budžetska sredstva za nastavnike „maternjeg jezika“ kakav je Šarafudin i zapretili otpuštanjem njegovih kolega koje nemaju formalne kvalifikacije. Šarafudin deci avganistanskog porekla predaje dari, varijantu persijskog jezika.

Posle jednog od časova ovaj nastavnik za DW potvrđuje da se njegove kolege plaše za egzistenciju. „Bili su zabrinuti šta će se desiti, posebno oni sa oročenim ugovorima. Pitaju se hoće li još raditi posle Božića. A i oni koji imaju stalno zaposlenje pitali su se da li treba da menjaju posao“, kaže Šarafudin.

On je pak umirivao kolege jer smatra da je plan Demokrata nemoguće sprovesti. Naime, zakon u Švedskoj zahteva od lokalnih samouprava da obezbede nastavnika maternjeg jezika čim u nekoj opštini ili gradu ima više od petoro dece koja govore nekim jezikom. Takođe, ti nastavnici ne moraju imati svršene učiteljske škole ili fakultete. „Tako pred građanima Demokrate izgledaju kao amateri. Ovo sa učenjem maternjeg jezika bilo je veliki šamar za njih“, dodaje Šarafudin.

To čak i nije bio prvi udarac za Demokrate od izbora. U oktobru je Štefan Borg, šef lokalnog ogranka partije, morao da povuče kandidaturu za gradonačelnika kada je otkriven niz njegovih homofobnih komentara na Fejsbuku.

Politika law and order

Ipak, čak 35 odsto glasača u Horbiju glasalo je za Švedske demokrate. Oni su uvereni da samo ova stranka može da uspostavi red u gradu za koji nova gradonačelnica Blad in Zito tvrdi da je postao toliko opasan da više ne sme da izađe kad se smrkne.

„Bilo je prilično gadno ovde i stvarno se nadamo da će se bar nešto promeniti“, rekla nam je kelnerica iz lokalne poslastičarnice, poslužujući goste kafom i posebnim božićnim zemičkama sa šafranom i cimetom.

Sa druge strane Tomi Hal već gubi strpljenje. On je veteran Socijaldemokratske partije koji već 46 godina sedi u gradskom veću. „Ne može tako, Borg“, poručio je on tokom sednice lokalne skupštine Demokratama koje su namerile da svog čoveka postave na čelo budžetskog odbora. „Najveća opoziciona partija mora imati kontrolu nad budžetskim odborom tako da može da, ako treba, pozove rukovodstvo grada na odgovornost“, rekao je Hal.

Sesilija Blad in Zito pak kaže da je njena stranka spremna za takve istupe opozicije. „Oni su prešli put od upravljanja opštinom do stranke koja više nema nikakvu moć“, navodi ona. „Tako da razumem njihovu frustraciju i razočaranost.“

Bivša gradonačelnica Suzane Meijer, i ona iz redova Socijaldemokrata, kaže za DW da se brine za gradić. „Oni svašta mogu da urade. Imali su mnogo predloga, od prebacivanja potražilaca azila u kontejnerski smeštaj do zabrane prosjačenja na ulicama. Sada sve mogu da sprovedu. I naravno da mislim da je to prava sramota za opštinu.“

Ali građani to nisu videli tako. I sada, sa slabom političkom podrškom i u opoziciji, bivša socijaldemokratska gradonačelnica mogla je samo da pozove na bojkot tradicionalnog Božićnjeg ručka koji organizuje gradska vlast. „Nije nam udobno da sedimo i ćaskamo sa Švedskim demokratama s obzirom na njihove standarde humanosti.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android